Studija objavljena u Human Reproduction, jednom od vodećih svetskih časopisa o reproduktivnoj medicini, pitala je 5598 žena u Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Irskoj o njihovoj ishrani. Žene, koje ranije nisu imale bebu, intervjuisale su babice tokom njihove prve prenatalne posete.
Profesorka Kler Roberts, profesorka sa Univerzitetskog istraživačkog instituta Robinson, koja je predvodila studiju, rekla je: „Nalazi pokazuju da ishrana dobrog kvaliteta koja uključuje voće i smanjuje potrošnju brze hrane poboljšava plodnost i smanjuje vreme potrebno da zatrudnite.”
U poređenju sa ženama koje su jele voće tri ili više puta dnevno u mesecu pre začeća, ženama koje su jele voće manje od jednog do tri puta mesečno trebalo je pola meseca duže da zatrudne. Slično, u poređenju sa ženama koje nikada ili retko jedu brzu hranu, ženama koje su jele brzu hranu četiri ili više puta nedeljno je trebalo skoro mesec dana duže da zatrudne.
Među svim parovima u studiji, 468 (8%) parova je klasifikovano kao neplodno (definisano kao da im je potrebno više od godinu dana da zatrudne) i 2204 (39%) parova je začelo u roku od mesec dana. Kada su istraživači pogledali uticaj ishrane na neplodnost, otkrili su da se kod žena sa najmanjim unosom voća rizik od neplodnosti povećao sa 8% na 12%, a kod onih koje su jele brzu hranu četiri ili više puta nedeljno, rizik od neplodnosti je povećan sa 8% na 16%.
Prva autorka dr Džesika Griger, sa Univerzitetu u Adelaidu, rekla je: „Preporučujemo da žene koje žele da zatrudne treba da usklade svoju ishranu sa preporukama za ishranu u trudnoći. Naši podaci pokazuju da česta konzumacija brze hrane odlaže vreme začeća.
Tokom prve prenatalne posete oko 14-16 nedelja gestacije, babice su prikupile informacije o vremenu koje je bilo potrebno da zatrudne i o ishrani žene. Ovo je uključivalo detalje o njihovoj ishrani mesec dana pre začeća, i koliko često su konzumirali voće, zeleno lisnato povrće, ribu i brzu hranu.
Brza hrana je uključivala hamburgere, picu, prženu piletinu i pomfrit koji su kupljeni u prodavnicama brze hrane. Brza hrana koja se jede kod kuće (kupljena u supermarketima, na primer) nije uključena u prikupljene podatke, tako da će potrošnja ove vrste hrane verovatno biti nedovoljno prijavljena. Parovi su isključeni iz analize ako su bili na lečenju plodnosti zbog neplodnosti muškog partnera.
Dr Griger je rekla: „Većina žena nije imala istoriju neplodnosti. Prilagodili smo odnose sa ishranom pre trudnoće kako bismo uzeli u obzir nekoliko faktora za koje se zna da povećavaju rizik od neplodnosti, uključujući povišeni indeks telesne mase BMI i starost majke, pušenje i unos alkohola.
Pošto je ishrana faktor koji se može promeniti, naši nalazi naglašavaju važnost razmatranja ishrane pre začeća kako bi se podržalo pravovremeno začeće kod žena koje planiraju trudnoću. Istraživači su takođe otkrili da, dok je unos voća i brze hrane uticao na vreme do trudnoće, unos zelenog lisnatog povrća ili ribe pre trudnoće nije.
Ograničenja studije uključuju činjenicu da se prikupljanje podataka o ishrani pre trudnoće oslanjalo na retrospektivno podsećanje i uključivalo je ograničen spektar namirnica. Podaci o ishrani očeva nisu prikupljeni, a moguće je da su drugi, nepoznati faktori mogli da utiču na rezultate. Glavni argument je velika grupa žena uključenih u studiju.
„Za bilo koju procenu unosa ishranom, treba biti oprezan u pogledu toga da li je prisećanje učesnika tačan odraz unosa ishranom. Međutim, s obzirom na to da mnoge žene ne menjaju svoju ishranu pre trudnoće ni tokom trudnoće, verujemo da će sećanje žena na ishranu mesec dana pre trudnoće verovatno biti prilično tačno“, rekla je dr Griger.
BONUS VIDEO