Veče pre nego što će nas bebac obradovati, odlazimo na spavanje i ja osecam bol u krstima. Rekla sam suprugu da nam sutra dolazi beba. Probudila se nekoliko puta u toku noći, ništa strašno.Imali smo kontrolu u 12 h, doktor kaže otvorena 5 prstiju, odmah u porodilište. Kontrakcije su bile tu ali nista jako. Tamo stižemo oko jedan, na prijemu konstatuju da je već 6 prstiju.

Odmah nakon toga odlazim na pripremu, pa kod mlade stažistkinje koja mi radi ultrazvuk i kada je htela da me stavi na CTG nailazi doktorka koja je šef smene. Kreće da viče na kolegenicu kako i zašto me nije pregledala, meni viče da legnem, i obavlja nikad bolniji pregled. Mislila sam da ću se te sekunde poroditi. Konstatuje da UOPŠTE NISAM OTVORENA (60 min kasnije sam se porodila) i izričito naređuje da me pošalju u sobu za pripremu. Srećom, nailazi doktorka koju je moj doktor ranije zvao i, uz konstataciju da ne sme da joj dira pacijente, šalje me na CTG. Mlada doktorka dolazi posle desetak minuta, kaže da je sve u redu i da me za minut skidaju sa aparata.

Nakon deset minuta mi kreću nesnosni bolovi, ali nigde nikog. Sigurno je još toliko prošlo kad sam rešila da ustanem i potražim nekog, jer moje dozivanje nisu čuli, a bolovi su postali česti i neizdrživi. Nailazim na babicu koja pravi scenu jer sam ustala i preti kako će me sad odvesti u porodilište i vezati, pa neću moći da mrdam. I jeste me odvela, srećom, ne i vezala.

Povezane vestiVaša pričaMama Marija bez dlake na jeziku: 'Front, juli 2019.'

Narednih pola sata se niko nije pojavio sem nje da mi uzme krv, ne znam zašto, sva dokumentacija je bila pripremljena, i da viče kako moram da budem mirna, da prestanem da histerišem i dišem normalno. Na moje pitanje kako je to normalno, odgovor je - pa kako inače dišeš. Pritom epidural nisam htela da uzmem, tako da ne znam ko bi normalno disao dok se porađa.

Sledeći put kada se pojavila naslonila se na vrata i na moju konstataciju da je krenulo odgovorila - PA VALJDA JA ZNAM DA L JE KRENULO. Posle minut prišla, pogledala i počela da viče porođaj (pretpostavljam da je bebina glava ozbiljno virila jer je imala izbezumljen pogled). Došla je još jedna babica i onda su shvatile da ne znaju gde je doktorka, zvale je telefonom, a meni rekle da ne guram (kao da je to nešto o čemu mogu da odlučujem) i da sačekam doktorku. Međutim beba je već rešila da izadje, dok je doktorka stigla sve je bilo gotovo, bacila mi je kosku, i otišla. Kasnije kada su me ušivali ista ta babica je dodavala instrumente i rekla kako baš nije morala da me seče.

Malo je duža priča iako sam maksimalno probala da skratim i sigurno izostavila dosta horor detalja, ali ukratko, moje užasno iskustvo u Narodnom Frontu, gde sam se prvi put, takoreći, sama porodila. Mesecima kasnije sam sanjala to 'divno' iskustvo. Sada sam u devetom mesecu i povremeno se setim svega, ali se nadam da ću drugi put imati više sreće.

Mama Jelena

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.