Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mama Jovana o svom porođaju: 'Zahvalila bih se javno doktorima i sestrama GAK Niš, spasili ste nam živote'

'Bio je spreman za odlazak kući četvrtog dana. Ali ja nažalost nisam.... Još jedna anestezija, ovog puta totalna, još jedna sala, ovog puta grozna', ispričala je mama jednog zdravog i srećnog dečaka.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Niško porodilište je, čini mi se, na lošem glasu, no ja bih želela da podelim svoje pozitivno iskustvo u ovoj ustanovi.

Sve je počelo dve nedelje pre termina, otišla sam na ktg tog popodneva. Skoro ceo sat je doktor pokušavao da čuje bebine otkucaje srca, ali bez uspeha, sa objašnjenjem da 'beba sigurno spava'. Moja trudnoća je bila uredna, bez ikakvih problema sam nosila dečaka od preko četiri kilograma.

Nakon pregleda na prijemu, odluka doktora je bila da me zadrži u bolnici. Odveli su me u pripremnu salu u kojoj su me doktori i sestre obilazile na dva minuta. Zbog "suspektnog ktg-a" odlučeno je da odrade hitan carski rez. Od ulaska u porodilište do rođenja mog borca je prošlo nepuna dva sata. U tim trenucima nisam obraćala pažnju da li je bolnica čista, da li su doktori ljubazni, a bili su jako, nije me bilo briga koliko će me boleti i koliki će rez biti, samo da se on rodi živ i zdrav. I tako je i bilo. Rodio se Lazar, 56 cm i 4010 g.

Onda je usledio drugi deo borbe... Popušta anestezija, bolovi sve jači, ali već nakon deset sati stajem na noge i prelazim u sobu, u svoj krevet, u pet sati ujutru. Soba od šest kreveta, sa pet žena, divnih žena koje su se porodile pre mene. Oko 19h su mi doneli dete. Prvo sam ga skinula da proverim da li je sve u redu, i bilo je. Dve ruke, dve noge na svakoj po pet prstica, kosica, oči, uši, nos, usta. Sreći nema kraja! Naučio je da sisa, plakao je za majkom, spavao je. Bio je spreman za odlazak kući četvrtog dana. Ali ja nažalost nisam.

Povezane vesti

Na ultrazvuku koji se inače radi četvrtog dana, doktorka je videla krvni ugrušak. Ništa strašno, rešava se injekcijama i šetnjom. No nije bilo tako. Čini mi se da su to bila najgora dva dana u mom životu. Primim injekciju i šetam se hodnikom, šetam se i šetam se. Pozovem muža, pozovem mamu, legnem, pa se opet šetamne bi li se desilo nešto. Ali ništa se nije desilo. Morala sam na mehaničko "usisavanje".

Još jedna anestezija, ovog puta totalna, još jedna sala, ovog puta grozna. Ležim na onom stolu i bukvalno mi je svejedno šta će da mi rade, samo da odem kući sa svojim detetom. U jednom trenutku je ušla ona, moja divna doktorka, sa rečima "ne brini, biće sve u redu". Verovatno ne zna koliko mi je značilo što je došla i kolika podrška su mi bile njene reči. Do kraja života sam joj zahvalna na tome. Zahvat je završen, probudila sam se u u hodniku dok su me vozili u sobu. Sutradan, nakon urednog ultrazvuka, pušteni smo kući. Čini mi se da sam mogla da trčim da zagrlim muža.

Zahvalila bih se javno doktorima i sestrama GAK Niš, spasili ste nam živote, hvala!

Mama Jovana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected].

Najnovije

Vesti

Porodica