Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Iskustvo iz tuzlanskog porodilišta: 'Sama sam se porodila, babica je samo uhvatila bebu'

'Majke, prirodno rađajte, lakše je i vama po oporavku, i bebi', poručuje Nermina iz Tuzle koja je sa nama podelila svoju priču sa porođaja.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Sva se naježim i danas, nakon sedam meseci. Nikada zaboravljen osećaj, ljubav, prvi udah, pogled. Ručice majušne koje traže samo jedno. Majčino krilo i sigurnost. Toplu sigurnost.

Bio je 25. juli, pretoplo u bolnici. Okupam se detaljno, pregled nakon kupanja. Počinje jače krvaranje, a ja tek u 37+6. Javljam sestri medicinskoj da krvarim - samo kaže:"Porođajna sala." Koji je to doživljaj, ej, pa uskoro ću te upoznati, mila moja devojčice.

Sala. Ubrzano lupanje bebinog srca, moguće zbog straha majke... Žena do mog kreveta vrišti, ja gledam u nju, nije mi jasno - zašto vrištiš? OK,  boli, ali budi jaka, zna se zašto boli i mora da boli jer ipak rađaš život. Gledam oko sebe, slušam druge, vidim porođaj... Čuvam snagu i samo molim Boga da moja beba bude u redu. U 15 časova mi buše vodenjak... Ja sva sretna, hoću da ustanem da hodam, šetam se, već nailaze blaži bolovi. Dolazi doktor i predlaže carski reza, ja uporno odbijam (inače sam operisana, izvađen mi je deo trtične kosti 2014.). Neću carski, doktore, želim prirodni porođaj. On me gleda i smeška se... Oko mene sestra, daje mi već treću infuziju, a ja uporno želim da ustanem, ha ha...

Priključuju me na ctg, nema više šetnje...

Povezane vesti

Kreću lagane kontrakcije - do 40, do 60. Ostala sam sama u sobi, sama porodilja. Doktora nema, ja želim u kupatilo. Dolazi čistačica, pomaže mi da ustamem i odemo do kupatila. Pri povratku, eto babice: "Lezi, raširi što više noge". Bolovi su sve jači, ja vrisnula niti jednom nisam.

U glavi mi samo moja devojčica, i ona se pati, valja se roditi. Valja proći kroz kanal. "Još malo", kaže babica. šest prstiju. Eto doktora, indukciju uključi. Eto još jačih bolova - skala do 100. Nemam kada udahnuti zrak. Idemo na sto, porođaj kreće.

Evo i sad suze, dok pišem. Jedan napon, ja ne znam kako i šta, prvi mi je put. Ajde bebo, budimo jakee! Tri napona i LJUBAV MOG ŽIVOTA je kraj mene. 52 cm, 2.980 grama. Bolova nema... Moj životić je kraj mene.

Sama sam se porodila, babica je samo uhvatila bebu. Doktor je zakasnio, došao je kroz par minuta, naslonio rame na vrata i rekao: "Svaka čast."

Majke, prirodno rađajte, lakše je i vama po oporavku, i bebi. Eto doživljaja jedne Tuzlanke.

Mama Nermina

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected].

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica