Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dojim, dakle postojim: Saveti mame čiji je put do uspešnog dojenja bio trnovit

Za sve majke koje se pripremaju za dojenje, koje su u problemu, koje su se negde zaglavile i osećaju da gube bitku, jer ih saveti koje dobijaju udaljavaju od željenog cilja...

  Izvor: Foto: Privatna arhiva


Foto: Privatna arhiva

Dojenje nakon prirodnog porođaja

Zapušenje mlečnog kanala i ragade nisu bili prepreka!

Trudna ja drugi put. Mislim- ne može me sada ništa iznenaditi, barem ne u vezi sa dojenjem. Ustvari, fokus je bio na pripremama za prirodni porođaj (posle carskog), a za dojenje sam verovala da imam dosta iskustva, literature, povezala sam se sa nekim stručnim ljudima još u toku trudnoće, tu su bile i moje dule. Jedna od grupa na fejsbuku kojoj sam se pridružila u toku trudnoće je “Super beba” i draga Tereza Kiš Miljković, sa kojom sam se ranije povezala, pa i podelila anonimno svoje iskustvo za potrebe grupe i čekala dan D, a nju/ njih imala kao keca u rukavu.

Povezane vesti

Roditi prirodno i roditi carskim rezom je neuporedivo iskustvo, pa i sa aspekta dojenja. Ovoga puta dete sam dobila odmah na grudi, na prvi podoj, prvo njuškanje i maženje, uživanje u čedu, u naručju, sad i odmah, a ne posle 12 sati. To je neprocenjivo, čarolija!

Sve je zaista krenulo sjajno, brzo je napredovala u težini i to isključivo dojena. I tako tri dana. Baš sam se pohvalila mužu kako nisam kmezila treći dan (taj možda mit sam ipak potvrdila posle prvog porođaja- mameći bluz ceo taj treći dan). Ali zato jesam četvrti. Začepio mi se mlečni kanal, visoko gore, na levoj dojci. I to sam ja baš tako osetila. Niko mi nije rekao. A ni verovao. Jer medicinskom osoblju se činilo da je sve u najboljem redu, na dodir, na oko. Ovde bih naglasila- majke slušajte svoj unutrašnji glas, intuicija vam tada radi dvesta na sat (rekla bi dula Tadeja), jer iako su oni svi radili najbolje što znaju i na osnovu svog dotadašnjeg iskustva, ja sam ipak to osećala, a i iz istih tih razloga se kidala na sitne komade, jer je meni mleko sve sporije teklo. Nije nestajalo, kao što su neki govorili i tešili me (da biću dobra majka i ako ne dojim), samo je naišlo na prepreku, koja me je odvela u groznicu. Da ne opisujem do detalja svoj tadašnji horor. Bila sam "na tleh", rekli bi ovde. Skroz. Odmah sam zvala savetnice iz "Lige", čije su mi brojeve dostavile dule (one su non stop bile sa mnom na vezi i hrabrile me). Savete sam prihvatala oberučke. Doktor je pred otpuštanje iz porodilišta potvrdio moje sumnje (zečepljen mlečni kanal) i to mi je značilo. Znači- imam mleka i imam problem. Moram ga rešiti. 

Povezane vesti

Matematika je jasna. Moram što pre stići kući, da zagrlim stariju ćerku koja mi do bola nedostaje i da se bacimo na posao! Pisala sam i Terezi. Nisam čekala, znala sam da moram brzo da reagujem. O da, još i ovo (možda se i vama ova "jagodica na torti" desi-la)- jutro posle grozničave noći su mi prokrvarile bradavice, bukvalno pukle, žive rane. Vi koje prolazite ili ste već prošle kroz tu situaciju znate kakav je osećaj, ne kada "pukne" jedna, već kada "pukne" i ona druga. Za mene- košmar! Stanje, samo dva dana posle onog idealnog nije bilo nimalo optimistično.

Sa svih strana sam dobijala informacije, korisne uglavnom. Prvo smo kod kuće “odvezali čvor”, masažom (ne baš nežnom) i zagrevanjem termoforom (ne neee, prvo sam se doooobro isplakala, onda čvor). Homeopatski lek je pomogao da rane brže zarastaju (dula Špela je homeopatkinja), i ja sam već drugi dan po povratku kući počela da dojim Radosnu. Bez silikonskih nastavaka, bez pumpice, jer to bi bilo kobno za rane koje su tako brzo zarasle (tačnije prestale su da krvarile, ali su i dalje bile tu i bolele me). Odmah po dolasku kući sam kontaktirala sertifikovanu savetnicu Alenku, odlučila se za njenu uslugu, a ona je naredni dan došla kod nas. I to je bilo TO. Prekretnica! Nekako sam joj verovala, već nakon par razmenjenih rečenica. Potpuno mi je povratila samopouzdanje, rekla da sve što radimo je OK i da se moje dete lepo doji, samo je malo sporije, pravi pauze, a čini se kao da spava. Sećam se, nazvala me je profesionalcem ;) Dala mi je konkretne savete i tri dana nakon tog susreta mi nismo više koristili dohranu već se isključivo dojili. Nije bilo lako, ali je vredelo- svake kapi vredno! Bol je lagano bivao manji, jer sam se trudila da je što pravilnije pristavljam. I sve je bilo mnogo bolje, mnogo lakše i lepše. A znala sam da će taj dan doći brzo. I nisam se prevarila.

Mislila sam da neću nadugačko, ali nekako mi to baš ne ide od ruke (još uvek je sve sveže ;)). Malo mi je čudno kada vidim o čemu vam sve pišem, možda sam mogla i sa manje detalja, ali ipak znam koliko su meni tuđa iskustva pomogla. Verujem da je bitno izaći iz senke anonimnosti, reći ljudima- da, to se desilo i meni i iako su gotovo svi mislili da je dojenju kraj, dojenje traje i danas, posle skoro sedam meseci. A dojenje je za mene isto kao i za vas- i hrana, i piće, i lek, i maženje, uteha i sigurnost, toplina i "za tebe sam uvek tu".

Povezane vesti

Mama Dragana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected]

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica