Istraživanja kažu da se naše sposobnosti oblikuju već u detinjstvu, ali upravo zbog toga je posebno čudno što se nekih stvari sećamo još od najranijeg doba, a nekih ne. Taj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, a čak ima i službeni izraz - dečja amnezija. Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta koja smo posećivali dok smo bili deca.

Što je dečja amnezija i kada se javlja?

Dečja amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja i događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine. Neki istraživači su otišli još dalje i otkrili da deca pre sedme godine mogu pamtiti čak 60 odsto događaja iz detinjstva, dok su devetogodišnjaci mogli da dosegnu samo do 40 odsto. To im je omogućilo da shvate da se, dok prolazimo kroz različite faze razvoja, manje sećamo onoga što je prethodilo.

Naša sećanja su usko povezana sa sposobnošću govora

Jedna od teorija zašto jeste da se nekih stvari ne sećamo, jer tada nismo mogli da uspostavimo verbalnu komunikaciju. Istraživanja su pokazala da kada započnemo verbalnu komunikaciju, koristimo se rečima i možemo koristiti jezik da opišemo puno pojedinosti i događaja iz života. Pa tako govor utiče velikom delom na pamćenje, jer kada uspemo da nešto kažemo i opišemo, veća je verovatnoća da ćemo to zapamtiti. Većina beba ne govori pune rečenice pre druge godine, pa tako one nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju ranije.

Razvoj mozga igra veliku ulogu

Kako odrastamo, naš mozak radi mnogo više nego ranije i nekada je preopterećen mnoštvom informacija, pa se ne možemo svega setiti. Neke uspomene su kratkoročne, neke su dugoročne, ali ono što je najvažnije moramo ih "pothranjivati". Šta to znači?

To znači da se svakodnevnih događaja, možda, ne sećamo, kao ni određenog dana pre 3-4 godine, ali se događaja koji su bili učestali veoma dobro sećamo. Kao na primer u koji park nas je mama stalno vodila kada smo bili mali, koje omiljeno jelo nam je baka stalno spremala, ali sigurno se nećemo sećati u koju poslastičarnicu su nas roditelji jednom vodili.

Roditelji su odgovorni za naše pamćenje

Drugo istraživanje govori da su naši roditelji sposobni da promene narativ našeg detinjstva. Odnosno, mi se obično bolje sećamo događaja koje naši roditelji smatraju važnima. Kako? Roditelji nas često u detinjstvu podsećaju rečenicom: "Da li se sećaš ove tete?", ili: "Da li se sećaš kada smo ovde bili?" i tako utiču na našu memoriju i podsećaju nas na određene događaje. Uz to, oni nam ukazuju da su te stvari važne i da treba da ih memorišemo.

Sve se svodi na ono što je na nas ostavilo trajni dojam

Dečji psiholozi ukazuju na važnost uspomena ispunjenih negativnim ili pozitivnim osećanjima. Tačnije, ukoliko je nešto na nas ostavilo jak emocionalni trag, to ćemo duže pamtiti tu situaciju.

Pročitajte i:

Zapratite nas i na instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)