Lošija motorika, slabija pažnja, oskudniji rečnik: Prvačići sve slabiji iz godine u godinu

U istraživanju ispitivani su motorika, pažnja i koncentracija, opšte znanje i rečnik, a anketirani učitelji smatraju da se svaka nova generacija slabija u odnosu na prethodne.

Ishrana je prozvana najznačajnijim uticajem okoline na bebe u materici i u prvim godinama života. U ovom periodu pravilna balansirana ishrana je neophodna za pravilan razvoj mozga.

Nedostaci hranjivih materija poput gvožđa ili joda utiču na kognitivni i motorički razvoj. Nepravilna ishrana ili nedostatak balansirane ishrane u ranom detinjstvu (tzv. food insecurity) se dovodi u vezu sa problemima u učenju i razvoju. Dugotrajne posledice uključuju nisko postignuće u školi, emocionalne probleme i slabo zdravlje.

Najpoznatiji primer važnosti nekog mikroelementa za pravilan rast i razvoj je primer joda.

"Jod je esencijalan za normalan rast i razvoj dece, a pre svega za normalan razvoj centralnog nervnog sistema i inteligencije, posebno u prvih nekoliko godina života", dr Ranko Rajović.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) čak tvrdi da postoji jasna veza između nivoa joda koji žena ima tokom trudnoće i kasnije inteligencije deteta. Pravilnom ishranom se može uticati na pravilan rast i razvoj, pogotovo u fazi trudnoće i najranijem periodu života deteta.

Tokom celog života je moguće uticati na mentalne i fizičke kapacitete. Istraživanje sporvedeno 2006. godine je pokazalo da unošenjem suplemenata joda kod školske dece koja imaju već umeren nedostatak joda dolazi do poboljšanja u obradi informacija, finoj motorici, kao i vizualnom rešavanju problema. 

Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom, tako da su prirodni izvori joda morska riba, plodovi mora, morska trava, ali i mlečni proizvodi i jaja kao i biljke koje rastu na tlu bogatim jodom. Jedan od važnih izvora joda su prirodne mineralne vode koje sadrže jod koji se brzo i lako resorbuje.