Naime, stručnjaci veruju da su priče o pozitivnom ishodu iskrenosti delotvornije od bajki o posledicama laganja.

Istraživanje je sproveo tim naučnika s Univerziteta u Torontu, a autor studije Kang Li ističe da su on i njegove kolege bili veoma iznenađeni rezultatima do kojih su došli – da mališani i odrasli ne shvataju poruke književnosti na isti način.

VIŠE: Hvalisavost ili laganje?

„Mislili smo da će ’Pinokio’ dati bolje rezultate, zbog toga što kod odraslih poruka o negativnim posledicama pomaže da se njihovo ponašanje promeni“, objasnio je.

U istraživanju je učestvovalo 258 mališana, uzrasta između tri i sedam godina. Deci su pročitane priče „Pinokio“, „Dečak koji je vikao: ’Vuk!’“, „Džordž Vašington i trešnjino drvo“ i „Kornjača i zec“.

Nakon toga sproveden je eksperiment: trebalo je da deca pogode šta se nalazi u kutijama – isključivo na osnovu zvukova koji su se iz njih čuli. Naučnici su mališane ostavili same u prostoriji na jedan minut, što im je dalo priliku da padnu u iskušenje i zavire u kutije pre ispitivanja.

VIŠE: I laganje se uči

Oko 74 odsto dece je pogledalo šta se nalazi u kutijama. Međutim, kada su se istraživači vratili i pitali ih koje pogledao, znatno veći procenat dece koja su slušala priče „Dečak koji je vikao: ’Vuk!’“ i „Pinokio“ je slagao, dok je veći broj malih učesnika koji su čuli preostale dve priče rekao istinu.

Zbog svega toga, ova grupa naučnika preporučuje da roditelji svojim mališanima radije govori o dobim posledicama iskrenosti nego o lošim posledicama laganja.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.