Naučnici Škole medicine Univerziteta Kalifornije sproveli su istraživanje koja je bacila potpuno novo sveto na usmeravanje mališana da se bave samo jednim sportom. Naime, oni su posmatrali i ispitivali najbolje sportiste ovog koledža i utvrdili da ovi nisu u detinjstvu pokazivali da će postati vrhunski košarkaši, fudbaleri ili rukometaši i da se nisu bavili isključivo sportom u kojem su u kasnijem toku života zabeležili dobre rezultate.

„Većina uspešnih sportista je trenirala više sportova u šestoj, osmoj i desetoj godini“, objasnio je dr Džon di Fiori, džef Katedre za sportsku medicinu u Školi medicine Univerziteta Kalifornije.

Zbog toga je važno da se deca oprobaju u različitim sportovima i otkriju šta je ono u čemu zaista uživaju, a nikako da se, kao što je čest slučaj, posvete isključivo jednom sportu i da im on bude važniji od svega.

„Mislim da su takvo razmišljanje roditelja podstakli određeni i poznati primeri, poput Tajgera Vudsa i Andrea Agasija“, smatra Di Fiori i primećuje da se priča o sportu danas svela na pobede i takmičenja, a da svi zaboravljaju da je on važan zbog sticanja veština i pravilnog razvoja.

Štaviše, ima stručnjaka koji veruju da bi usmeravanje na samo jedan sport moglo imali veoma negativne efekte po dete.

„S tačke gledišta uspeha, tako rana specijalizacija mogla bi biti štetna“, veruje dr Niru Džajanti s čikaškog Univerziteta „Lojola“, koji je drugim istraživanjem otkrio da mališani koji se bave samo jednim sportom češće doživljavaju povrede od njihovih vršnjaka koji su svestrani.

„Mislimo da je igranje radi zabave, zapravo, najbolja zaštita od povreda“, rekao je dr Džajanti u ime svog tima, istakvaši na taj način da nije poželjno pritiskati decu da postanu vrhunske sportiste i posvete se isljučivo jednoj delatnosti.

Priredila: Tamara Sorak