Motorni razvoj deteta počinje još u materici i nastavlja se nakon rođenja. To je proces koji traje i gde koraci slede jedan za drugim. Razvoj deteta najlakše je meriti visinom i težinom, ali i posmatranjem načina na koje se ono ponaša i komunicira s drugima.


U kliničkom izveštaju Američke akademije pedijatara, navedeno je da bi lekari trebalo redovno da pregledaju bebe i malu decu kako bi utvrdili da li postoji kašnjenje u razvoju motornih veština uključujući probleme pri sedenju, stajanju i govoru.

Dijagnoza i lečenje ovih problema na vreme može poboljšati stanje kod dece i pomoći porodicama da steknu dodatnu podršku.

Novorođenčad se obično predvidljivo razvijaju, ali ipak svako dete je posebno i razvija se svojim tempom, zato kašnjenje u razvoju mora biti od najmanje tri meseca da bi se moglo govoriti o motornim poteškoćama. Međutim, postoje veštine koje bi svako dete trebalo da razvije u zavisnosti od starosti. Na primer, devetomesečna beba bi trebalo da bude u stanju da se okreće na obe strane, sedi bez pomoći i drži predmete u svojim rukama, dok osamnaestomesečno dete već treba da hoda, sedi i stoji bez pomoći.

Cerebralna paraliza i mišićne distrofije su dve najčešće bolesti uzrokovane kašnjenjem motornih veština, a prema tvrdnji Gareja Norica, doktora u bolnici za decu u Ohaju, moguće ih je dijagnostifikovati mnogo ranije nego što se misli.

Najčešći razlog svega toga je što roditelji kasno primete da nešto nije u redu sa njihovim detetom, zato je pažljiv nadzor, procena i rana intervencija uz pomoć pedijatra jako bitna.