Odrana kolena ponovo u modi!

Dok su poslednjih decenija sve snage ulagane u to da se deca maksimalno zaštite od svih mogućih i nemogućih opasnosti koje mogu da ih snađu u igri na otvorenom prostoru, danas se uveliko radi na vraćanju «opasnosti» u dečje odrastanje - na izgradnji igrališta koja bi «povećala mogućnost povreda», kao i na afirmisanju slobodne, nenadzirane dečje igre i «tumaranja po komšiluku».

Zapravo, u pitanju je nova, zajednička strategija britanskog Ministarstva za decu, obrazovanje i porodicu i organizacije Play England, koja pokušava da u dečju igru vrati sve ono što je zaista čini važnom za dečji psihički i fizički razvoj: suočavanje sa rizicima, avanturizam i slobodan istraživački duh. Decu ne treba zaštititi koliko je moguće, već samo koliko je nužno, ideja je vodilja ovog projekta. Pritom je, naglašava se, neophodno ignorisati negodovanje pojedinih, za bezbednost svoje dece preterano zabrinutih roditelja.

* Generacije koje se plaše izazova

Opsednutost društva brigom o bezbednosti i prezaštićivanje najmlađih, proizveli su generaciju fizički neaktivne dece koja se plaše izazova, kao i kontakata sa strancima, smatraju stručnjaci. Većini dece nisu dozvoljene «opasne» aktivnosti poput penjanja na drvo ili pešačenja do škole, a igrališta su postala «suviše bezbedna». Drugim rečima - suviše dosadna, pa moraju da postanu «opasnija». U suprotnom, deca će zabavu da traže na nekim zaista opasnim mestima, ili će usled konstantnog sedenja u kući da postanu gojazna, nesposobna i previše ušuškana.

* Poželjne čvoruge i modrice

U strategiji se ističe kako mora da se promeni odnos prema samom pojmu «povrede», to jest da on ne sme da bude isključivo negativno konotiran. Povrede, naravno umerene, dragocen su deo učenja i sazrevanja, pa bi mobilijar na igralištima (prateći elementi, poput ljuljaški) trebalo praviti tako da omogućava povremene padove. «Čvoruge, modrice, posekotine, pa čak i slomljene udove kao rezultat igre, ne bi trebalo smatrati opasnošću koja pošto-poto mora da se otkloni», poruka je strategije, a igrališta koja to omogućavaju - nisu nužno zaista opasna po decu. U sklopu projekta, širom Engleske, planira se gradnja velikog broja tradicionalnih dečjih igrališta, od prirodnih materijala i bez specijalnih gumenih podloga. Takođe, predlaže se i povećanje broja poligona za skejtbord i BMX akrobacije, bez obzira što one mogu da dovedu do ozbiljnijih preloma.

Mora se tolerisati i minimalni rizik od davljenja na dečjim bazenima, pa bi u njihovom dizajnu trebalo manje pažnje posvećivati stoprocentnoj bezbednosti, a više njihovoj atraktivnosti, poručuje se u novoj strategiji.

* Poželjne biljke, pa makar i malo otrovne

Strategija se protivi i drugim, trenutno aktuelnim merama koje «preterano» štite decu. Ni blago otrovne biljke, koje se tradicionalno sade po parkovima i javnim mestima, ne bi trebalo uklanjati zbog zanemarljive opasnosti od dečjeg trovanja, smatraju autori strategije - budući da one nisu ni smrtonosne, niti izazivaju trajne posledice.

Jovana Papan