Aromaterapija - blagotvorna za dušu i telo

Blagotvorno dejstvo aromaterapije poznato je od davnina. Još su stari Grci koristili maslinovo ulje da sačuvaju miris latica cveća i začina. Ova parfimisana ulja su primenjivali u medicinske i kozmetičke svrhe. Čak je i Hipokrat, koji se smatra ocem medicine, savetovao da je «put do zdravlja aromatično kupanje i mirisna masaža svakog dana».

Aromaterapijski preparati imaju široku primenu u dermatologiji i kozmetici - zahvaljujući etarskim uljima koja, pored antiseptičkog, mogu da imaju i razna druga dejstva: antialergijsko, antiseboroično (protiv pojačanog lučenja lojnih žlezda), antizapaljensko, antireumatsko, adstrigentno (skupljanje pora), vazokonstriktorno (skupljanje krvnih sudova), diuretičko (izbacivanje suvišne tečnosti), imunostimulativno i druga. S obzirom da etarska ulja pomažu u tretiranju raznih kožnih oboljenja, razvila se i posebna disciplina «aromadermatologija», koja se zasniva na primeni aromaterapije u tretiranju i nezi različitih stanja kože.

Kako se proizvode preparati?

Izbor podloge u koju će biti «ubačeno» odgovarajuće etarsko ulje, podjednako je važan kao i izbor samog etarskog ulja. Prirodne podloge kao što je ši buter, kakao buter, pčelinji vosak, maslinovo ulje, bademovo ulje... u kombinaciji sa etarskim uljima - zahvaljujući tome što sadrže terpene (biljni produkti), omogućavaju prodiranje aktivnih supstanci (kolagena, elastina, vitamina, alantoina) iz preparata u dublje slojeve kože.

Povratak prirodi

Vraćanje prirodi - kako u lečenju, tako i u nezi kože, svetski je trend. To podrazumeva i primenu aromaterapijskih principa i formiranje, odnosno sastav kozmetičkih preparata. Napušta se upotreba sintetskih i polusintetskih supstanci (parafin, vazelin, veštačke boje i mirisi), jer sve češće dovode do alergijskih reakcija (hipersenzitivna koža, promene na koži kao što je eritem ili kontaktni dermatitis). Takve podloge zapušavaju pore, maste kožu i ne obezbeđuju prodiranje aktivnih supstanci u njene dublje slojeve. Ovo je veoma važno jer je, pod uticajem hormona, u trudnoći dodatno povećana osetljivost kože.

Najčešće promene na koži, do kojih dolazi tokom graviditeta zbog dejstva hormona su: suva, senzitivna (osetljiva) i iritirana koža, strije, svrab kože stomaka, linea negra (tamna linija na stomaku), hiperpigmentacija kože lica i vrata (melazma) i akne. Sve ove promene, osim strija, nestaju nekoliko nedelja posle porođaja.

Kada je u pitanju nega kože u cilju prevencije strija, preporučuje se kombinovana upotreba aromaterapijskih kremova sa etarskim uljem mandarine i lavande, koji sadrže ši buter, maslinovo ulje, kolagen i vitamin E. Klinički je dokazano da ovakva kombinacija u 39 odsto slučajeva može da smanji pojavu strija, a prirodne supstance neguju i vlaže kožu i sprečavaju karakterističan svrab stomaka.

Šta ne treba koristiti u trudnoći?

Za vreme trudnoće, koža je propustljivija (permeabilnija), pa brojna ulja mogu da prođu placentnu barijeru, tako da ih treba koristiti isključivo pod stručnim nadzorom. Zbog jakog mirisa, koji može da izazove nauzeju (mučninu, gađenje) i povraćanje, kao i druge neželjene efekte (ako je upotrebljena velika količina ulja), trudnicama se preporučuje polovina srednje koncentracije ulja koje žele da koriste.

Ne postoji «tačna» lista zabranjenih etarskih ulja u trudnoći, ali iz pomenutih razloga treba izbegavati ulje bosiljka, kedra, cimeta, žalfije, kleke, majorana i timijana. Prva četiri meseca treba izbegavati etarsko ulje ruže, kedra, anisa i ruzmarina. Međutim, postoje etarska ulja koja su prema aromaterapijskoj asocijaciji veoma blagotvorna u toku trudnoće - kako za duh, tako i za telo, odnosno kožu. U pomenutu grupu ulja spadaju: citrusi (mandarina, pomorandža...), geranijum, lavanda, kamilica...

Kada govorimo o aromaterapiji i upotrebi etarskih ulja u trudnoći, možda je najbolje citirati Paracelzijusa, začetnika farmakologije, koji je rekao: «Sve supstance mogu da budu otrovi, samo prava doza razlikuje otrov od leka».

Danijela Pecarski, mr farmacije