Mnoge žene znaju da njihovo zdravlje pre trudnoće značajno utiče na razvoj bebe. Međutim, sve više istraživanja potvrđuje da je i zdravlje budućeg oca pre začeća podjednako važno za tok trudnoće i zdravlje deteta.
Tri naučna rada objavljena u uglednom medicinskom časopisu The Lancet pokazala su da zdravstveno stanje oba roditelja pre začeća može uticati na porođajnu težinu bebe, razvoj mozga i dugoročno zdravlje deteta.
Zdravlje pre začeća može oblikovati ceo život deteta
„Ovo je važno otkriće jer potvrđuje da briga o zdravlju pre trudnoće može poboljšati ne samo ishod porođaja, već i zdravlje deteta tokom čitavog života“, objašnjava profesor Milton Kotelčak sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard.
On ističe da se najvažniji procesi razvoja embriona odvijaju već u prvim nedeljama trudnoće, često i pre nego što žena sazna da je trudna. Upravo tada počinju da se formiraju mozak, kičmena moždina i nervni sistem.
U galeriji ispod pogledajte kako bebe u Kini zbog vrućine spavaju sa tikvom!
Kada zapravo počinje period pre začeća?
Stručnjaci smatraju da period pre začeća možemo posmatrati iz tri ugla:
Biološki – nekoliko dana ili nedelja pre oplodnje
Lično – od trenutka kada par odluči da planira trudnoću, često mesecima unapred.
Iz ugla javnog zdravlja – nekoliko meseci ili čak godina ranije, kada je potrebno rešiti faktore rizika poput loše ishrane, gojaznosti, dijabetesa ili drugih hroničnih bolesti.
Na primer, istraživanja pokazuju da gojazni muškarci češće imaju smanjen broj spermatozoida. Kod žena gojaznost povećava rizik od urođenih srčanih mana kod bebe, preeklampsije i gestacijskog dijabetesa.
Ishrana oca može uticati na zdravlje deteta
Naučnici naglašavaju da zdravlje muškarca nije važno samo zbog kvaliteta sperme. Pored telesne težine i ishrane, značaj imaju i prisustvo polno prenosivih infekcija, način života, ali i podrška koju budući otac pruža partnerki tokom planiranja trudnoće. Istraživanja čak pokazuju da geni oca imaju značajnu ulogu u razvoju posteljice (placente), koja je ključna za pravilan razvoj bebe tokom trudnoće.
Posledice mogu trajati i u odraslom dobu
Autori istraživanja upozoravaju da nepovoljni faktori pre začeća mogu povećati rizik da dete kasnije razvije:
- kardiovaskularne bolesti
- metaboličke poremećaje
- probleme sa imunim sistemom
- određene neurološke poremećaje u odraslom dobu
Naučnici navode i da deca začeta postupcima potpomognute oplodnje imaju nešto veći rizik od pojedinih retkih genetskih poremećaja, poput Angelmanovog sindroma, iako je ukupni rizik i dalje veoma mali.
Šta budući roditelji mogu da urade?
Stručnjaci preporučuju da se priprema za trudnoću ne odnosi samo na buduću majku. Važni koraci uključuju:
- zdravu i raznovrsnu ishranu pre začeća
- unos vitamina i mikronutrijenata po preporuci lekara
- održavanje zdrave telesne težine
- prestanak pušenja i ograničavanje alkohola,
- lečenje hroničnih bolesti i infekcija
- uključivanje oba partnera u planiranje trudnoće
Muškarci su i dalje često izostavljeni
Profesor Kotelčak upozorava da se budući očevi retko uključuju u razgovore o planiranju trudnoće. Njegovo istraživanje pokazalo je da čak 40 odsto muškaraca čije su partnerke praćene u jednoj bostonskoj bolnici nije dobilo nijedno pitanje niti savet tokom trudnoće.
Pored toga, pojedine studije pokazuju da su budući očevi pod većim rizikom od simptoma depresije ukoliko su pod dugotrajnim stresom ili imaju narušeno zdravstveno stanje tokom partnerkine trudnoće.
Doktorka Ejmi Ejvazade iz San Franciska smatra da bi svaki par trebalo da obavi pregled pre planirane trudnoće. „Umesto da u trudnoću ulaze nespremni, budući roditelji bi trebalo da pre začeća razgovaraju sa lekarom. To je prilika da se prepoznaju faktori rizika i dobiju saveti koji mogu doprineti zdravlju buduće bebe“, ističe ona.
Stručnjaci zaključuju da zdravlje budućih generacija ne zavisi samo od trudnoće, već i od odluka koje oba roditelja donose mnogo pre začeća. Zdrave navike pre planiranja porodice mogu imati pozitivan uticaj na razvoj i zdravlje deteta tokom čitavog života.
BONUS VIDEO: