Irena iz Beograda je fenomen jer ima dve materice, dva grlića i praktično dve vagine. Međutim, uprkos ovoj anomaliji koju je tek u kasnijim godinama otkrila, rodila je dvoje dece, iako to ženama sa dve materice ne polazi lako za rukom. Ova anomalija pogađa svega između 0,1 i 0,5 odsto žena, a za Irenu je ovo saznanje bilo vrlo šokantno. Ništa manje se nije iznenadio ni ginekolog koji je u tom trenutku radio ultrazvuk.
"Bila sam mlada kada sam otkrila da u meni postoje dve materice, dva grlića i da imam tzv. vaginalni septum, odnosno pregradu koja vaginu deli nadvoje. Imam i dva jajnika, ali to je normalno", kroz smeh kaže Irena Eklemović i dodaje da je jedan jajnik povezan s jednom matericom, a drugi s drugom.
Kako Elena kaže, doktori su joj objasnili da je do ovog fenomena došlo još dok je bila u maminom stomaku, i da su za to krivi geni.
"Još dok sam bila u stomaku majke, kako su mi doktori objasnili, u vreme kada je trebalo da mi se obrazuje materica, dogodilo se podvajanje u podeli gena i duplirali su mi se i materica i grlić, a praktično su stvorene i dve vagine tom pregradom. Porasla sam a da toga nisam bila svesna. Menstrualni ciklusi su mi oduvek normalni i uredni, problema nisam imala ni sa odnosima, niti sa bilo čime", priča Irena.
Iako mnoge žene s ovim fenomenom ne mogu da zatrudne, Ireni je to pošlo za rukom bez problema. I to kad se nije ni nadala, ni planirala. Upravo s trudnoćom je i saznala da je fenomen i da ima nešto što su mnogi lekari gledali samo u udžbenicima.
"Zatrudnela sam još kao studentkinja. Bilo je to vreme devedesetih, prošli vek, tad nije bilo normalno, kao sada, da tinejdžerke i vrlo mlade devojke idu na ultrazvuk. I na ultrazvuku na koji sam otišla kako bih utvrdila trudnoću saznala sam da imam dve materice i sve pomenuto što je s njima išlo. Moja beba bila je u desnoj materici. Bio je to šok za šokom", seća se Irena.
Sa 21 godinu prva dilema bila joj je - roditi ili ne?
"Nije bilo lako. A onda sam u GAK 'Višegradska' srela neku Crnogorku, pacijentkinju, koja mi je rekla: 'Džaba ti i škole, i karijera i provod i sve, ako se ne ostvariš kao majka. Kad ti se već dalo...' Tu sam prelomila. Potom su mi i sami doktori rekli da nisu sigurni ni kako bi mi izveli abortus i da sam ga htela jer je slučaj i previše komplikovan", govori Irena.
Ovu visokorizičnu trudnoću vodio joj je sada već pokojni prof. dr Aleksandar Petronijević, koji je porodio i njenu majku, a i Irenu te 1996. Hormonska terapija se podrazumevala.
"Išla sam i u Institut za majku i dete na genetska ispitivanja, koja su sada aktuelna i žene ih rade o svom trošku, a tada su bila retkost i ulivala su strah zbog sumnji na genetske anomalije bebe upravo posle otkrića moje anomalije. Srećom, sve je bilo u redu", priča Irena, koja nastavlja:
"Plašila sam se kako će biti proteći trudnoća, da li ću izgurati do kraja, šta će biti s bebom... Desna materica je potisnula levu i ostalo je dovoljno prostora se se beba razvije. Iako se uz moju anomaliju deca rađaju prevremeno i sitna su, manja od 2.500 grama, Filip Lav je imao 3.350 grama i iznela sam celu trudnoću."
Porođaj prirodnim putem nije dolazio u obzir, da se beba ne bi zaglavila. A ovaj svakako nije bio ni moguć jer dečak bio popreko okrenut. Kako se nagutao plodove vode, bio je u hipoksiji i reanimiran je.
Stigla je Irena da kao studentkinja rodi još jedno dete - Stefana Vuka, 1999. I on je začet prirodnim putem.
"I drugi put je beba bila u desnoj matrici. Očigledno je dominantnija u odnosu na levu, mada su iste veličine. Embrioskopiju, u to vreme najnoviju metodu, radio mi je prof. dr Aleksandar Ljubić. Sa svim tim iglicama gledao je da li je plod u redu. I sa Stefanom Vukom je sve bilo dobro, rođen je sa 2.900 grama. Jedino što je krenuo porođaj, pa su jedva stigli da izvedu hitan carski rez", kaže Irena i dodaje da su obe bebe odmah išle na intenzivnu negu i u inkubator baš zbog mamine anomalije.
(Yumama/Kurir)