Ime Dušan vodi poreklo od reči “duh” ili reči “duša”, sa značenjem – lepota, dugovečnost, nešto sveto, vanzemaljsko, božije. Čak se smatra da ovo ime vodi poreklo od reči “Duhovi”, što je hrišćanski praznik kojim se slavi silazak Svetoga Duha na apostole, pedeset dana nakon Hristovog vaskrsenja.
Ovo muško ime je sinonim za nešto što je dobro, lepo, drago, Bogom dano, te je i njegovo značenje po pravilu – “onaj koji je snažan i jak”, “onaj koji je poslat od Boga”, “sveti Duh ili izaslanik Božiji”, “onaj koji je besmrtan”. Takođe i “osoba koja je dugovečna i srećna” ili “onaj koji je hrabar i plemenit”, “onaj koji je vedrog duha”, “onaj koji je neustrašiv i silan”.
Uprkos tome što je ime Dušan u ta davna vremena davano samo deci iz plemstva, ubrzo je došlo do toga da ga masovno nose deca iz "naroda", zbog svog značenja i želje roditelja da im sinovi budu zdravi, dugovečni i jaki. Najčešći nadimci od imena Dušan su Dule, Duško, Duksa, Duki, Duka, Duša...
(Yumama)
Od starih vremena pa do današnjih dana, kada više nego ikad imamo potrebu da se vratimo tradiciji i starim srpskim običajima, ime Dušan je sinonim za nešto što je dobro, lepo, drago, Bogom dano, te je i njegovo značenje po pravilu – “onaj koji je snažan i jak”, “onaj koji je poslat od Boga”, “sveti Duh ili izaslanik Božiji”, “onaj koji je besmrtan”. Takođe i “osoba koja je dugovečna i srećna” ili “onaj koji je hrabar i plemenit”, “onaj koji je vedrog duha”, “onaj koji je neustrašiv i silan”.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.