Muzikoterapija u trudnoći

"Bez muzike, život bi bio pogrešan", rekao јe čuveni filozof Fridrih Niče

Muzikoterapija je još jedan način da se uspostavi veza sa bebom koja je još u maminom stomaku, jer pomaže majci da odblokira tenzije - kako fizičke, tako i psihičke prirode, koje su tipične u toku trudnoće, kao i da eliminiše anksioznost (uznemirenost) i strah od porođaja - što sve zajedno pozitivno utiče na pravilan razvoj fetusa

Muzika je pre svega energija. Razne vibracije zvuka deluju na procese u mozgu koji regulišu kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije.

Muzika u prenatalnom periodu

Sluh je prvo čulo koje se "budi" kod fetusa. Prvi zvuci koje će beba jasno čuti su otkucaji srca njene majke, a registrovaće ih već u 16. nedelji trudnoće. Od 20. nedelje će reagovati i na zvuke koji dopiru van majčinog tela. U svakom slučaju, muzika donosi dobrobit i mir bebi još dok se nalazi u majčinom stomaku.

Eksperti savetuju da bebe slušaju klasičnu muziku, naročito Mocarta,

u mesecima pre i neposredno posle rođenja, jer ta muzika najviše odgovara njihovom ritmu u tom dobu. Izbor muzike zatim mora da bude usklađen prema svakom datom trenutku: za početak i kraj dana se preporučuje mirnija muzika, dok življu muziku treba puštati tokom dana, kako bi beba osetila nove, drugačije senzacije.

Opuštajuća muzika kojoj se izlaže beba tako što se na stomak majke stave slušalice, može u velikoj meri da smiri intenzivniju aktivnost bebe počev od 20. nedelje trudnoće. Povećano lučenje hormona kortizona u tom periodu izaziva pospanost majke, nasuprot većoj aktivnosti bebe, zbog čega trudnica može da se oseća još više iznureno (ukoliko se za to ne nađe odgovarajući "antidot", odnosno "protivsredstvo").

Beba će svojim pokretima odgovoriti da li joj se ponuđena muzika dopada: umiriće se ako joj prija, a čestim udarcima iznutra - koji liče na šutiranje, pokazaće šta je iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu.
PageBreak

I bebe imaju muzički ukus

Nakon što se beba rodi, roditelji će ustanoviti da - kada joj pevaju ili puštaju muziku na koju je navikla dok je bila u stomaku, ona momentalno reaguje na te melodije. Naime, novorođenče će da se umiri i pažljivo sluša, a ta muzika će mu davati osećaj sigurnosti, jer ga asocira na period kada je bezbrižno raslo u maminom stomaku.

Bebe koje su imale ustaljeni raspored slušanja određene muzike tokom trudnoće, lakše će da prihvate dojenje, spavaće bolje i u dužim vremenskim intervalima (odnosno, brzo će da uspostave normalan ritam dojenja i spavanja), a manje će i da plaču.
Istraživanje koje su sproveli engleski naučnici, dokazalo je

da beba pamti muziku koju je slušala u majčinoj utrobi najmanje godinu dana nakon rođenja. Prema rečima dr Aleksandre Lamont, bebe najverovatnije razvijaju osećaj „prisnosti“ prema muzici koju su slušale tokom trudnoće. Zbog toga ne samo da je prepoznaju nakon rođenja, već pokazuju izrazitu sklonost prema toj vrsti muzike u odnosu na nepoznate melodije (bez obzira koliko bile lepe i prijatne).

To posebno važi za muziku koju su bebe slušale tokom poslednja tri meseca trudnoće. Naime, kada im je poznata muzika ponovo puštana tri meseca nakon rođenja, bebe su okretale glavu tražeći mesto odakle dopire (nisu istovetno reagovale na muziku koju do tada nisu slušale)!

Kada napune godinu dana, bebe radije slušaju malo življu, veseliju muziku, dok im do tog perioda više prija mirnija, nešto tiša muzika. U ovom periodu je značajno da majka detetu peva pesmice sa simpatičnim stihovima, koje će da izazivaju radost kod deteta i želju da te stihove izgovori.

Neretko, deca brže propevaju (na „la-la-la“ i „ni-na-na“, a bilo je slučajeva da su devetomesečne bebe znale da zvižde!), dok im je mnogo teže da progovore, pa je pevanje pesmica dobar metod da se dete podstakne na govor. 

Muzikom protiv stresa

Muzikom se efikasno suzbija stres, koji može negativno da utiče na tok trudnoće, i koji je glavni uzročnik mnogih komplikacija. Takođe je ustanovljeno da se muzikoterapijom smanjuje opasnost od prevremenog porođaja, jer opuštajuća muzika može da zaustavi prevremene kontrakcije, ali isto tako i da spreči „kašnjenje“ bebe.

Pored toga, muzika olakšava porođaj nekim trudnicama, podstiče proces dojenja kod majki, a povoljno utiče i na razvoj prevremeno rođene dece.

Efekti muzike na zdravlje

Od 2003. godine, u Univerzitetskoj Bolnici „La Paz“ u Madridu se sprovodi terapeutski program - muzikoterapija,

koji je primenjen na skoro 4.000 dece, kao alternativa postojećim programima. Pokazalo se da je muzikoterapija veoma efikasna, jer je osim poboljšanog psihičkog stanja kod dece postignut i bolji fizički razvoj.

Specijalisti ove bolnice su uočili i dodatne pozitivne kliničke pokazatelje uticaja muzike: na primer, veću količinu kiseonika u krvi, kao i snižen krvni pritisak, pošto se muzikom direktno utiče na smirenost i bolje raspoloženje.

Dobri rezultati u primeni muzikoterapije su podstakli stručnjake Bolnice „La Paz“ da ovu tehniku primene i na drugim odeljenjima, poput neurologije i onkologije, a pre svega na odeljenju gde se nalaze prevremeno rođena deca.

Tim povodom je potpisan sporazum o saradnji sa prestižnim španskim Univerzitetom "Autonoma" u Madridu, kako bi se obavila opsežna naučna istraživanja o efektima muzike na ljudsko zdravlje. Za sada možemo pouzdano da tvrdimo da je muzika, bez ikakve sumnje, kao vid terapije vrlo blagodetna u svim aspektima. Kao vid lečenja znatno pomaže, pa i potpuno isceljuje kada su u pitanju mnoge bolesti, čak i u slučajevima kod kojih drugi vidovi lečenja imaju mnogo manji efekat.

Tekst priredila Sara Marjanović