Prirodna ishrana jača imunitet deteta, a proces dojenja ima i veliki psihološki značaj.

- Ta mala količina kolostruma, ti prvi gutljaji mleka koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život. Mamino mleko je najbolja odbrana od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a važno je i kao imunološka zaštita od drugih, čak i malignih bolesti.

Bebe se plaše odvajanja

Sve bebe imaju veliki strah od odvajanja, od napuštanja, pa samim tim i potrebu da budu uz majku. Dojenje je najbolji način da se taj kontakt ostvari. Zahvaljujući urođenim refleksima, novorođenče je u stanju da odmah po rođenju samo dopuže do maminih grudi, da ustašcima uhvati bradavicu i počne da sisa. Prirodno, dete želi da nastavi kontakt sa majkom, koji je imalo prethodnih devet meseci.

Kako se beba oseća u spoljnom svetu

Dr Ćećez je polaznicama škole roditeljstva veoma slikovito objasnila kako se beba oseća kada se suoči sa spoljašnjim svetom.

- Dok je u maminom stomaku, bebici je veoma udobno. Ona je u toploj, ušuškanoj sredini, gde čuje otkucaje majčinog srca, rad maminih creva, zvuk plodove vode... A onda počinju kontrakcije, pa čin rođenja. Bebica iz stanja blaženstvglada stiže u nepoznat svet gde je dočekuje jako svetlo i neprijatni, oštri zvuci. Često dobije i pljesak po guzi da bi što pre i što jače zaplakala... Tako je čin rođenja prva trauma sa kojom se sreće svaki čovek. Ali, tu je mamina dojka. Ona ne predstavlja samo izvor hrane, već i izvor topline, ljubavi, sigurnosti... Nepoznat svet u kojem se našla beba postaje manje opasan, manje preteći.

Beskorisni saveti

Mlade majke često od rodbine ili prijatelja čuju savete: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Pusti je, tako razvija pluća. Nemoj dugo da je držiš na dojci, dovoljno je da sisa 15 minuta. Nemoj da je razmaziš, da je navikneš na ruke...».

- To je bezuspešan pokušaj discipline, jer tako malo biće nema razvijenu koru mozga. Najbolje što možemo da uradimo za dete u najranijem uzrastu jeste da ga hranimo, da zadovoljimo sve njegove potrebe, držimo ga u naručju... Jednostavno, da ga volimo! Kada beba oseća toplinu našeg zagrljaja, to kod nje «priziva» sećanje na boravak u materici. Taj osećaj blaženstva je veoma potreban bebama, što odrasli često ne razumeju. Međutim, samo zadovoljno dete ima šanse da izraste u zdravog, samopouzdanog čoveka.

Kao ilustraciju, doktorka je navela primer ratničkih plemena, koja su imala običaj da «disciplinuju» decu.

- Šta se time dobijalo? Stidljivi, nesigurni, na kraju agresivni ljudi. Jer, bebice su ličnosti u malom. Nije dovoljno da budu samo nahranjene, već treba zadovoljiti i njihove druge potrebe. Pre svega, to je potreba za bliskošću. Od trenutka kada se preseče pupčanik i prekine dotadašnja bliska veza sa majkom, dojenje je najbliži kontakt koji majka ostvaruje sa bebom. Dok je na dojci - bebica je smirena, opuštena.

Prepoznavanje bebinih potreba

Istraživanja u vezi sa bebama u najranijem uzrastu pokazuju da njihov mozak, dok su na dojci - emituje alfa talase, što je znak opuštenosti, zadovoljstva i sreće. Inače, beba plačem izražava svoje nezadovoljstvo. Plač uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, da je usamljena, uplašena... Ipak, beba plačem najčešće kaže: «Uzmi me, ja sam usamljena».

Mahom preplašene, nedovoljno smirene majke nevešto prepoznaju bebine potrebe. Ne shvataju da novorođenčetu  najviše prija da ga stave uz sebe, da mu šapuću, da ga maze...

- Naše majke obično uzmu bebu i ljuljaju je energičnim pokretima. Pritom ispuštaju glas kao da šište, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Grubi pokreti i šištavi zvuci nikako ne prijaju detetu, koje počinje neutešno da plače. Stvara se začarani krug u kojem je majka u strahu, a beba neprestano plače. Ako to dugo potraje, kod deteta se stvara jak negativni emotivni naboj, pa je potrebno dosta vremena da se smiri.

Umirite bebu zagrljajem

Često se dešava da bebin plač majka tumači kao znak gladi. Zatim zaključuje da nema dovoljno mleka ili da joj mleko nije hranljivo, pa dohranjuje bebu... Umesto da strpljivo i uporno razvija proces laktacije, a bebicu umiri zagrljajem ili toplinom dojke i tako joj pruži osećaj spokojstva i sigurnosti.

- Sigurno dete je uvek spremno za komunikaciju. To ga prati kroz ceo život, a postiže se u ranom periodu odrastanja - kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, što bebici uliva osećaj sigurnosti.

Roditelji bi trebalo da imaju na umu još jednu činjenicu, koja je od izuzetne važnosti: da se dojenjem, bliskošu, nežnošću i razumevanjem bebinih potreba - ostvaruje generacijska veza roditelja i potomaka.