Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Emocionalne sposobnosti roditelja

Na osnovu savremenih istraživanja, osmišljeni su brojni programi i oblici edukacije radi ostvarenja što boljeg zdravstvenog stanja trudnice i novorođenčeta, kao i cele porodice

Zdravstveni radnici različitih profila, koji sve više rade timski, roditeljima ukazuju na kapacitete njihovog novorođenčeta. Pre svega, da bi na adekvatan način bilo uključeno u porodičnu grupu, tako da svaki član pomaže u ostvarenju bebinih potreba.

Važno je da dete bude "podržano" na pravi način, jer i u najranijem uzrastu ima određene psihološke i emocionalne potrebe. Osim toga, majka i otac, kao i svi članovi koji su u stalnom kontaktu sa detetom (kompletan porodični sistem), moraju da budu svesni detetove individualnosti.

Kako stimulisati bebin razvoj

Roditelji bi, pre svega, trebalo da sagledaju kakve su reakcije, odnosno ponašanje njihovog novorođenčeta - naravno, u okviru stanja njegove «svesnosti». Uostalom, dete se sagledava kao aktivni učesnik u sledu različitih događaja.

Istraživanja su pokazala da se ponašanje novorođenčeta  oblikuje tokom devet meseci njegovog boravka u materici. Stimulusi putem kojih se pomaže detetu da se adaptira na novu sredinu su: dodir, ljuljanje, glas i izrazi lica. Na osnovu toga su osmišljeni izvori za metode stimulacije, koje su daljim naučnim saznanjima dopunjavane i obogaćivane. Metode su:

* izvor - ritmičko pokretanje

* izvor - umirujući zvuci

* izvor - vizuelne prijatne i neprijatne stimulacije

* izvor - bliski fizički kontakti i dodiri

Adaptacija se uči

Na isti način se prilazi i trudnici, tako da se kroz isti broj osnovnih stimulusa - kroz programe i uvežbavanja žena  adaptira na svoju trudnoću. Kada se porodi, ona zajedno sa ostalim članovima porodice uči kako da pomogne svojoj bebi da se što pre i bolje adaptira na novu sredinu.

Tokom dva, tri ili više meseci postnatalnog života, bebe razvijaju određenu grupu specifičnih mentalnih sposobnosti. Na taj način uređuju svoje «organizacije stanja», da bi stalno napredovale. Ukoliko roditelji nauče da pažljivim posmatranjem uoče hipersenzibilne reakcije u ponašanju deteta, ili probleme u organizaciji stanja (na primer, pojačano plakanje ili malo spavanja i danju i tokom noći, ili da beba slabo vuče majčino mleko i brzo zaspi za vreme dojenja, ili da je u pitanju takozvana nervozna beba - koja se izvija, često zacenjuje...) - mogu brzo da deluju, i to raznim metodama navedenih stimulacija. Na taj način mogu da pomognu bebi da se brže smiri i sredi svoje nestabilne "organizacije".

Kako budući roditelji zamišljaju svoju bebu

Tokom trudnoće, i majka i otac prolaze kroz posebne psihološke procese na nesvesnom planu. Istraživanja su pokazala da oni između četvrtog i sedmog meseca trudnoće najviše zamišljaju i razvijaju veoma pozitivne mentalne predstave o svom detetu. Najpre razmišljaju o njegovim fizičkim osobinama, a zatim kakva će biti njegova budućnost. Sa navršenih sedam meseci trudnoće, kod roditelja počinje da opada jasnoća mentalnih predstava o njihovom detetu, u cilju:

- izbegavanja mogućih razočarenja

- kreiranja budućih mentalnih predstava, vezanih za njihovo "stvarno" novorođenče.

Pojam emocionalne sposobnosti proizilazi iz takozvane emocionalne strukture pojedinca, u okviru koje se razlikuje više nivoa, a koji mogu da budu različito razvijeni. Od toga će zavisiti reakcije osobe: da li je impulsivna ili može da «odloži» svoju reakciju, da najpre razmisli pa da dela, da li je "bezosećajna" ili suviše osetljiva...

Između straha i zabrinutosti

Dešava se da je porodilja, koja se prvi put sreće sa svojim novorođenčetom uplašena da ga uzme u ruke ili da ima teškoća da ga okupa. Takođe, poznate su situacije u kojima novorođenče mnogo i dugo plače, pa ga roditelji ljuljaju možda previše jakim zamasima. To čine iz straha, ne znajući šta je sa detetom. Ovakve situacije se dešavaju čak i pored edukacije koju su roditelji dobili u bolnici i od patronažne sestre. One mogu da se jave i kada je reč o drugom novorođenčetu u porodici, jer su deca veoma različita, individualno se razvijaju, a nove situacije mogu da proizvedu nove strahove.

Postoje i obrnute situacije, situacije slabijeg reagovanja na potrebe novorođenčeta. One proizilaze iz drugih oblika  zabrinutosti, koji su bili prisutni i u toku trudnoće. Egzistencijalna realnost može da bude okidač za izazivanje mnogih loših emocionalnih stanja, osećanja i raspoloženja, a može da dođe i do konflikta. U slučaju da se takvi problemi ne prepoznaju na vreme i ne rešavaju, mogu da ugroze i trudnicu i dete.

Upoznajte sebe

Ukoliko je komunikacija dobra, zrela i pravilno usmerena unutar porodične grupe, moguće je očekivati da se sve emocije «urede», a znanje o njima pravilno rasporedi i reorganizuje - u smislu boljeg osećanja i ostvarenja daljih ciljeva. Dobro poznavanje emocionalnih reakcija članova porodične grupe i najbližih osoba u okruženju može da pomogne u uspostavljanju emocionalne ravnoteže.

Dobro poznavanje sopstvenih emocionalnih reakcija u različitim situacijama, svesnost, kao i kritički uvid u sopstvene emocije, može mnogo da pomogne u situacijama kada je reč o prevremeno rođenim bebama ili bebama sa riziko faktorima. Tada roditelji mogu adekvatnim stimulacijama, opušteno, sa dobrim znanjem da prate napredak svog deteta. I to zadovoljni,  sigurni u napredak - jer značajno doprinose tome!    

Koliko su razvijene vaše emocije

Da bi se dobila pregledna i razumljiva predstava značenja strukture emocionalne sposobnosti i njene razvijenosti, to ćemo predstaviti tabelarno.

Samosvesnost: Koliko ste svesni svog emocionalnog stanja?

Reakcije i ispoljavanje  emocija ili stanja osećanja na nesvesnom nivou (1)

Razlikovanje osećanja od čula (senzacija), prepoznavanje osnovnih osećanja (2)

Razlikovanje mnogo vrsta emocija, označavanje suptilnih razlika u njihovom intenzitetu, razlikovanje stanja raspoloženja od stanja osećanja i emocija (3)

Samokontrola: Koliko ste u stanju da kontrolišete sopstvene emocije?

Akcija prethodi svesnosti (1)

Prisutna svest da se podižu (uzburkavaju) emocije, da se uoče reagovanja na njih, uvežbava se kontrola (2)

Svest o tome šta može da proizvede emocije, korišćenje različitih tehnika za samokontrolu emocija (3)

Samomotivacija: Koliko ste motivisani da se bavite sopstvenim emocijama?

Prisutna depresivnost, bez svesnosti o uzroku

(1)

Usmerenje na ciljeve, korišćenje samopomoćne metode, razgovori (2)

Svesno reorganizovanje svojih saznanja i znanja, kao i reorganizovanje ciljeva i zadataka (3)

Empatija: Koliko ste sposobni da učestvujete u osećanjima drugih?

Nesposobnost

učestvovanja u tuđim osećanjima (1)

Prepoznavanje tuđih ispoljenih osećanja

(2)

Prepoznavanje tuđih neispoljenih osećanja i raspoloženja (3)

Komunikacijske veštine: Koliko ste sposobni da se družite?

Nesposobnost održavanja međuljudskih odnosa

(1)

Održavanje prijateljstva, loše snalaženje u međuljudskim odnosima u širem socijalnom miljeu (2)

Široki opseg veština kao što su vođstvo, zabavljaštvo, takmičarstvo, održavanje prijateljstva (3)

Šta ćete saznati iz tabele

Svaki nivo strukture je grubo predstavljen na skali od jedan do tri. Kako da se testirate? Uzmite list hartije i pođite od prve kategorije, navodeći (na jednoj strani lista) vaše reakcije u odnosu na određene situacije, bitne za vas (na drugoj strani lista). U cilju opisivanja tih situacija (ukratko, kao crtice), služite se rečima kojima je opisana kategorija: (1), (2) ili (3). Recimo, kod empatije kategorija (2) jasno navodi: prepoznavanje tuđih ispoljenih osećanja, što znači da se prepoznaju emocije samo onda kada druga osoba ispolji, odnosno pokaže svoju emocionalnu reakciju. To, takođe, znači da niste u stanju da prepoznate neispoljena osećanja i raspoloženja, kao u slučaju kategorije broj (3) i da vam treba još puno rada na sebi da biste dostigli taj nivo.

Kada sprovedete celokupnu analizu, dobićete kompletnu sliku kako je razvijena vaša emocionalna struktura i na kojim nivoima treba sve da poradite. Možete još mnogo toga da naučite ako pitate sve članove vaše porodice kako vide vaše reakcije i šta pokazujete u odnosu na svaku emocionalnu kategoriju. Takođe, svaki član porodice može to isto da uradi za sebe. Bilo bi dobro da uključite i decu... Naravno, izvući ćete razne zaključke.

Na kraju, možete da napravite i redosled prioriteta: šta sve treba promeniti kod kog člana, kako doći do drugačijih modela reagovanja, kako treba da teku razgovori, i slično. Da li će sve  moći da se odvija baš onako kako ste zamislili, najviše će zavisiti od pete, poslednje kategorije, odnosno od vaših komunikacijskih veština - jer one traže punu, iskrenu i jasnu verbalizaciju.  

Neda Subota

Najnovije

Vesti

Porodica