Strah od porođaja je potpuno normalna i prirodna pojava, ali se ne sme dozvoliti da parališe ženu, koja treba da zna i da je porođaj najveličanstvenije i najmagičnije iskustvo koje može da joj se dogodi, smatra babica Marijana Bogavac.
"Gotovo da možemo reći da se rađamo sa tim strahom, a sa druge strane nemamo u kulturi da nam neko kaže da je to zapravo nešto najlepše što će nam se dogoditi. Strah žene u ovim situacijama je sasvim prirodan, ali ono što nije normalno je da taj strah parališe", istakla je ona.
U ženi postoji hormonski orkestar koji u njoj igra u momentu kada se dete rađa. Strah može da bude kočnica u celom tom orkestru i da zaustavi porođaj, da učini kontrakciju mnogo bolnijom, da stvori grč u telu.
Sugeriše da uz svaku porodilju treba da bude njeno blisko lice kao podrška i osećaj sigurnosti. Zato i smatra jako važnim da je partner žene ili njena bliska osoba sa njom na porođaju.
"To je ona bliskost i sigurnost kada porodilja oseti olakšanje i pomisli: Nisam sama jer je on ili ona tu pored mene", objašnjava ova strukovna babica sa 19 godina iskustva.
Kada žena dođe na porođaj vrlo je malo vremena da osoblje u porodilištu utiče na njen strah jer je već ušla u proces. Ona ukazuje trudnicama da ne bi trebalo da dozvole strah i paniku kada dođe do pucanja vodenjaka i da žure u porodilište.
"Porodilja u porodilištu nikome ne smeta, ali ona se prijatnije oseća ako je u svom prirodnom okruženju kod kuće. U bolnici ne postoji kućna atmosfera, postoje pravila rada, a to stvara stres. Smatra se da samo svetlo reflektora i nepoznate osobe u uniformama mogu poremetiti prirodan tok hormona", navodi ona.
Iskustvo Marijane sa tatama u porođajnim salama je, kako navodi, apsolutno sjajno i njihov uticaj na porođaj partnerki izuzetan.
Primećuje da su danas očevi generalno drugačiji u odnosu na raniji period kada su negde sedeli i čekali da dobiju vest da im se žena porodila. Zdravstveni radnici kažu i da sve više očeva odlazi sa partnerkom na ultrazvuk i aktivno su uključeni u trudnoću i roditeljstvo.
"Tate su emotivne svakako. I dok čekaju u hodniku, brinu za svoje supruge i svoju decu, preživljavajući porođaj na svoj način. Čuli su o tome isto kao i žene: da je porođaj nešto strašno. U tom našem hodniku trenutak traje večno. Kada tako pogledate, onda je za njih olakšanje kada su u porođajnoj sali sa svojom suprugom, jer na taj način su u toku samog procesa", navodi Bogavac.
Partner poznaje svoju ženu, oni imaju svoje priče, on ima znanje kako da je relaksira i opusti, kako ona reaguje u pojedinim situacijama jer su, verovatno, prošli mnogo toga zajedno. Zato tate na porođaju vrede zlata, naglašava Bogavac.
Sve tate koje su jednom prisustvovale porođaju, tvrdi ona, poželele su da budu tu svaki sledeći put.
"Od tog trenutka kada se njihova partnerka porodila, muškarac potpuno drugačije posmatra nju kao ženu. Kao da tek tada razume značaj žene kao nekog ko je sposoban da rodi život", naglašava Mirjana.
Uloga babica u porođaju je izuzetno važna i one su osobe sa kojima porodilje u bolnici najviše sarađuju i na koje se oslanjaju.
(Yumama)