Šta se dešava nakon rođenja bebe: Sve što bi trebalo da znate o trećoj fazi prirodnog porođaja

Kada se beba rodi, i kada je konačno vidite, čujete, dodirnete, obuzeće vas različite emocije. Mogu se javiti sreća, umor, oduševljenje i blago olakšanje.

Šta se dešava tokom treće faze porođaja?

Nakon što se beba rodi, telo će odmarati neko vreme. Obično je treća faza ujedno i najkraća, i traje između pet minuta i jednog sata. Kontrakcije opet počnu, ali su obično mnogo slabije nego pre. 

Ove kontrakcije guraju placentu iz zida materice. Plancenta i membrane siđu do grlića materice, koji je i dalje raširen nakon porođaja. 

Možda osetite nagon da gurate, jer će placenta pružati pritisak na grlić. Ukoliko ovaj osećaj bude čudan ili izostane, čučanje ili sedenje mogu biti od pomoći. 

Materica će se sužavati i tako stezati krvne sudove kuda placenta prolazi. Ovo sprečava preterano krvarenje, poznato kao postporođajna hemoragija (PPH).

Kada placenta i membrane konačno napuste vaše telo, treća faza se završava. Lekari će pregledati placentu i membrane kako bi bili sigurni da ništa nije ostalo u materici, koju će opipati kako bi proverili da li se pravilno skuplja.

Koji sve faktori utiču na završetak porođaja

Šta je prirodna treća faza?

Prirodna treća daza, poznata i kao psihološka treća faza, je kada se oslonite na prirodnu proizvodnju oksitocina kako bi izbacile placentu i membrane. 

Tokom prirodnog porođaja telo stalno proizvodi oksitocin, a ovaj hormon uzrokuje kontrakcije materice, koje dalje šire grlić i guraju bebu. 

U momentu rođenja, telo ima najveću dozu oksitocina koju ćete iskusiti. Ovako on mozgu daje signal da je prođaj skoro gotov i da treća faza može početi.

Kengur efekat i rano dojenje će podići nivo oksitocina, koji će pomoći kontrakcije i učiniti da placenta brže izađe kroz grlić.

Doktor će pratit da li ima bilo kakvog vaginalnog krvarenja tokom ove faze, kako bi bio siguran da ne krvarite preterano. Možda će vam i reći da sednete, klečite ili čučnete kako bi placenta lakše izašla. 

Šta je vođena treća faza?

Većina bolnica se rutinski odnosi prema trećoj fazi porođaja tako što se ženi da injekcija veštačkog oksitocina otprilike kada bebi izađu ramena. Ova injekcija se daje u butinu i uzrokuje snažne kontrakcije.

Kada se beba rodi, preseca se pupčana vrpca. Lekar će rukom opipati vaš stomak kako bi osetio kontrakcije, dok će u isto vreme gurati matericu i vući vrpcu kako bi olakšao prolaz placenti.

Glavni razlog za vođenje treće faze jeste da se ubrza izbacivanje placente i smanje šanse za PPH. Ali to znači veći rizik za medicinsku pažnju, zbog krvarenje ili infekcije koju zaostali delovi placente ili membrane mogu da prouzrokuju. 

Prirodna ili vođena treća faza?

Ova debata se vrti oko rizika od preteranog porođajnog krvarenja, koji je jako redak, ali znači gubljenje oko pola litra krvi, pa je zato glavni uzrok majčine smrti. 

U nekim situacijama, aktivno vođena treća faza možda bude vaša jedina opcija. Ako vam je dat oksitocin kako bi indukovao ili ubrzao porođaj, telo nije imalo šanse da prirodno stvori svoj. A ako ste se porodile uz pomoć klešta ili vakuma šanse za povećanim krvarenjem će biti veće.

Kako bi proizvela oksitocin, porodilja bi trebalo da bude u privatnosti i da se oseća sigurno. Bolnice su retko mesto gde porođaj prođe prirodno i bez ometanja. 

Ako, tokom porođaja, imate više lekara, svetla su pojačana, i postoji mnogo ometanja, sve to može loše uticati na sposobnost tela da placentu izbaci prirodnim putem. 

Žene koje biraju da se porode kod kuće, to rade jer im okruženje daje osećaj sigurnosti i privatnosti. Babice koje prisustvuju kućnim porođajima fokusiraju se na trudnoću i porođaj kao prirodan i normalan proces. 

Još jedna stvar koja može pomoći u smanjenju šansi za PPH jeste da prvi bebin sat provedete sa njom, u miru i tišini, više o tome pročitajte OVDE.