Džejn Mekri je prisustvovala mnogim porođajima pre nego što je odlučila da ih dokumentuje. Danas je ona vlasnica brojnih nagrada za fotografiju i prijatelj velikog broja porodica kojima je sačuvala najvrednije i najvažnije životne trenutke.   

U ekskluzivnom intervjuu za Yumamu, ova uspešna žena i majka troje dece otkriva zbog čega je baš porođaj njena inspiracija, kako se oseća u svom (neobičnom) radnom okruženju i zašto je prvi susret majke i deteta za nju toliko poseban.

Kada ste se zainteresovali za fotografiju i koliko dugo slikate porođaje? 

Fotografiju sam zavolela još u detinjstvu. Ipak, kada sam odrasla izabrala sam profesiju babice. Diplomirala sam 2003. godine nakon čega sam negovala mnoge žene u lokalnoj bolnici. Kada sam postala mama, rešila sam da ostvarim svoj san i spojim dve velike ljubavi, porođaj i fotografiju, i time se bavim već pet godina. 

Zašto ste izabrali baš ovu temu za fotografisanje? 

Na porođajima ima mnogo sirovih emocija i ljubavi.  Zaista je pravo čudo posmatrati rađanje deteta i pomislila sam da bi to bile jake, emotivne i neverovatne fotografije. 

Da li postoje neka ograničenja gde i šta je dozvoljeno slikati? Na kojim ste sve mestima bili?

Bolnice, kuće, porođajni centri…, a fotografisala sam i porođaj carskim rezom. 

Kako se osećate u svom (neobičnom) radnom okruženju? 

Veoma mi je prijatno u okruženju gde se beba rađa, u tome su mi pomogle godine iskustva babice. Imam neverovatno poštovanje prema porođaju. Za mene je to sveto mesto na kome su žene voljene i poštovane.

Kako se roditelji ponašaju? Da li su svesni Vašeg prisustva?  

Ja fotografišem u fotoreporterskom stilu, poput mušice na zidu. Snimam stvari kako se odvijaju. Roditelji su tu i jedva da me primećuju. 

Da li ste imali neke posebne zahteve od strane očeva i majki?   

Uglavnom ne. Fotografišem putovanje i emociju koja je prisutna u toku tog putovanja. Svaki porođaj se odvija na drugačiji način. Nikada ne možete biti sigurni šta će se dogoditi. Zbog toga ne stvaram fotografije na kojima ljudi poziraju. 

Postoje li trenuci koje nikada nećete zaboraviti?

Svaki porođaj je čudo. Moje omiljene fotografije su uvek one koje pokazuju prvi susret majke i deteta. Čista ljubav, sreća, ekstaza, olakšanje, sve to zajedno u jednom jedinom trenutku. Taj momenat sa svakog fotografisanja je najneverovatniji.

Da li imate fotografije sa svog porođaja?

Da, babica je fotografisala rođenje moja prva dva deteta. Nažalost, moja treća beba se rodila 10 nedelja pre termina. To su bili veoma stresni trenuci, pa mi je foto aparat bio poslednja stvar o kojoj sam razmišljala. Njeno rođenje mi je zapravo pokazalo kolika je vrednost fotografija sa porođaja. Nikad ne možete da vratite te dragocene prve trenutke sa detetom. I dalje mi je srce slomljeno zato što nemam fotografije sa njenog rođenja. 

U Srbiji još uvek nije dozvoljeno prisustvo fotografa na porođaju. Da li biste dali neki savet očevima kako da fotografišu te neverovatne trenutke rađanja? 

Najvažnija uloga očeva u tom trenutku je da pruže podršku svojoj supruzi, partnerki. Ako mogu da drže foto aparat dok to rade, i buduće majke žele prve fotografije deteta, savetovala bih im da fotografišu emocije i detalje sa porođaja koje će žene sigurno da zaborave.

Pogledajte u galeriji nekoliko divnih fotografija sa porođaja, umetnice Džejn Mekri:

dzejn-mekre-emocija-porodjaja-zabelezena-fotoaparatom
1/13
dzejn-mekre-emocija-porodjaja-zabelezena-fotoaparatom
Vidi galeriju
Pročitajte ekskluzivan intervju sa nekadašnjom babicom a sada profesionalnim fotografom, Australijankom Džejn Mekri, koja već nekoliko godina beleži najdirljivije trenutke sa porođaja.