Tokom trudnoće, beba u materici dobija kiseonik od majke preko krvnih sudova pupčanika. Kiseonik, vezan za hemoglobin u krvotoku majke - kružeći kroz organizam, dolazi kroz posteljicu do bebe.

Obrnutim putem, ugljen-dioksidom se preko venskog krvotoka i pluća izdisajem izbacuje napolje. Zato se kaže da trudnica "diše za dvoje", što je razlog više da u trudnoći disanje bude što pravilnije. Jer, ako je plućna ventilacija trudnice dobra, i sam plod je bolje snabdeven kiseonikom.

Veća potreba za kiseonikom

Da bi se kontrakcije u porođaju pravilno odvijale, i da ne bi dolazilo do grčeva i zamora, neophodna je velika količina kiseonika - koju, takođe, treba obezbediti pravilnim disanjem. Zato trudnica mora da bude upoznata sa značajem disanja - ono je, pored relaksacije i dobrog napinjanja, važan faktor koji utiče na vitalnost deteta na rođenju.

U trudnoći se, prema nekim istraživanjima, povećava potreba za kiseonikom i do 40 odsto u odnosu na bazalnu potrošnju iste osobe pre graviditeta. Da bi se ova potreba zadovoljila, trudnice uče kroz program vežbi kako pravilnim disanjem mogu da poboljšaju svoje telesne funkcije, da povećaju plućnu ventilaciju i bebu bolje snabdeju kiseonikom. Istovremeno se izbacuje ugljen-dioksid i razgrađuje mlečna kiselina.

Zašto su važne vežbe disanja

Vežbama disanja se direktno jača disajna muskulatura, a indirektno trbušna. Istovremeno se lociranjem ove muskulature stvaraju preduslovi za dobro napinjanje u fazi rađanja bebe.

Primena naučenih tehnika disanja u određenim fazama porođaja omogućava savladavanje kontrakcija, racionalno trošenje snage i dobru opskrbljenost bebe kiseonikom, što ubrzava i skraćuje trajanje porođaja.

Vežbe disanja u trudnoći i tokom porođaja imaju za cilj:

- da poboljšaju plućnu ventilaciju

- da ojačaju trbušne mišiće i dijafragmu

- da omoguće upoznavanje sa položajem i funkcijom ovih mišića, kako bi trudnica mogla njihov rad što bolje da iskoristi u toku porođaja, kada to bude potrebno

Manje kiseonika, više bola

Porođaj započinje kontrakcijama materice, organa koji svojim stezanjem i opuštanjem postepeno istiskuje plod. Na početku porođaja, one se javljaju na 20 do 30 minuta - tada je količina unetog kiseonika normalnim disanjem dovoljna za mišićni rad. Kako porođaj napreduje, pauze između kontrakcija se skraćuju, vremenom su na tri do pet minuta.  

U pauzama između kontrakcija, materica se odmara. Ukoliko za to vreme ne stigne dovoljno kiseonika, javili bi se grčevi, kontrakcije više ne bi bile ritmične i došlo bi do pojave bolova. Bol bi izazvao grčenje porodilje, što bi uticalo na sve lošije disanje, a to bi dovelo do smanjenog priliva kiseonika u matericu, zbog čega bi bolovi bili još jači. Istovremeno, beba bi dobijala sve manje kiseonika, što bi se manifestovalo popuštanjem srčanih tonova.

Da bi se izbegla ova situacija, koja nepovoljno utiče na spontano odvijanje porođaja i može da ugrozi bebu, interveniše se na dva načina:

1. Prvi je davanje kiseonika iz boce, preko maske koja pokriva nos i usta. Lekar reguliše količinu kiseonika koju porodilja treba da udiše, što se primenjuje kada problem već postoji, i kada ne može odmah da se očekuje normalizacija stanja.

2. Drugi način je da žena u toku trudnoće nauči i ovlada tehnikama disanja koje će da primenjuje tokom porođaja. Dovoljna količina pristiglog kiseonika obezbeđuje kvalitetan mišićni rad materice i ne dozvoljava nagomilavanje mlečne kiseline, što sprečava pojavu grča i usporavanje porođaja, a u isto vreme čuva bebu. 

Relaksacija muskulature

Napredovanje u porođaju znači sve veću potrebu za kiseonikom. To u određenom trenutku ne može više da se obezbedi disanjem, pa je tada potrebno smanjiti potrošnju na preostale mišiće tela. To se postiže relaksacijom muskulature koja ne učestvuju u porođaju - čime, takođe, treba ovladati tokom trudnoće, kako bi u porođaju moglo da se primeni.

Disanje se obavlja uz pomoć disajne muskulature, međurebarnih i trbušnih mišića i dijafragme. Glavni mišić u aktu udisaja je dijafragma. Ona u trećem trimestru dolazi u kontakt sa matericom i potiskuje je odozgo, jer je materica uvećana, pa zato većina trudnica otežano diše u tom periodu.

Tokom porođaja, pri udisaju - materica postaje tačka oslonca za dijafragmu, što je u fazi napinjanja i istiskivanja bebe prednost. Međutim, u prethodnom periodu širenja grlića, ova pojava je neprijatnost koju treba otkloniti. Obe situacije mogu da budu veliki problem za nepripremljenu trudnicu - jer ona nije upoznata sa funkcijom i položajem dijafragme, kao i sa značajem dobrog disanja za vreme porođaja.

Rađanje bebe

Kada nastupi drugo porođajno doba, faza rađanja bebe - ponovo je važno disanje i svesno upravljanje trbušnim mišićima i dijafragmom. Najpre treba udahnuti i zadržati vazduh u plućima, pri čemu se dijafragma spušta i potiskuje dno materice na dole - odnosno, materica u dijafragmi dobija čvrst oslonac. A zatim treba, uz prirodne napone, po uputstvu lekara i babice - istiskivati bebu napolje. Ovaj položaj dijafragme omogućava znatno jaču kontrakciju mišića trbušnog zida, koji imaju bolju tačku oslonca u nepokretnim rebrima, čime se postiže efekat «trbušne prese». Kontrakcije ovih mišića ubrzavaju prolazak bebe kroz porođajni kanal.

Uspeh porođaja u velikoj meri zavisi od angažovanja porodilje u ovoj fazi. Ukoliko se bolje napinje, faza će kraće da traje, a i dete će manje da bude izloženo patnji.

Snežana Milanović, visoki strukovni tarapeut