Za razvoj mozga, ali i svih ostalih organa ploda, neophodna je zdrava i raznovrsna ishrana. Stoga je potrebno da zbog svoje bebe osigurate balans hranljivih materija u organizmu.
Razvoj mozga počinje oko 16. dana nakon začeća, uz stvaranje neuralne ploče. Ta struktura u međuvremenu formira neuralnu cev, koja je oko 27. dana u potpunosti zatvorena, i tada počinje njena transformacija u kičmenu moždinu i mozak. Od 24. nedelje gestacije, regije mozga koji se razvija - prolaze kroz neverovatne strukturne i funkcionalne promene, napredujući od jednostavne strukture, do one koja morfološki nalikuje mozgu odrasle osobe.
Zatvaranje neuralne cevi je jedan od najvažnijih koraka u razvoju mozga u ranoj trudnoći, zbog čega bi majke trebalo da povedu računa o svojoj ishrani, koja ima uticaja na razvoj bebinog mozga.
Ključna uloga folne kiseline
Folati su veoma važan nutrijent za razvoj mozga i kičmene moždine, naročito tokom najranijih faza.
Holin je važan za memoriju
Iako se sa sigurnošću ne zna šta pokreće mehanizme delovanja holina u prenatalnom razvoju mozga, smatra se da je ključan za razvoj hipokampusa, dela mozga odgovornog za memoriju. Osim toga, holin u sadejstvu sa folnom kiselinom može da prevenira oštećenja neuralne cevi. Najviše ga ima u jajima, mesu, goveđoj i pilećoj jetri.
Izuzetno važne omega-3 masne kiseline
One obezbeđuju da se plod razvije pravilno, a pre svega su značajne za izgradnju mozga i očiju (naročito DHA). DHA kiselina čini 15 do 20 odsto moždane kore i 30 do 60 odsto retine (mrežnjače), pa je apsolutno neophodna za normalan razvoj fetusa.
Kada je ishrana trudnice siromašna tim masnoćama,
Dobri izvori omega-3 masnoća su masna morska riba, kao što su losos, tuna, sardele, haringe, bakalar, potom orasi i seme lana. Dovoljan unos može da se obezbedi i kvalitetnim dijetetskim suplementom.
