Proverite da li ste toksičan roditelj: 10 "otrovnih" ponašanja koje imaju ogromne posledice na decu

Evo kojih 10 ponašanja su tipični za toksične roditelje - proverite da li se pronalazite u tome...

Shutterstock

Verovatno nijedan roditelj ne odluči svesno da bude toksičan, ali neki to usput postanu. Toksičan odnos roditelja sa decom može da utiče na mentalno blagostanje mališana, te da dovede do toga da deca imaju neke traume, ali i dugotrajne mentalne probleme.

Šta je toksično roditeljstvo

Emocionalno zdravi roditelji razumeju osećanja svojih naslednika, ohrabruju ih da prate svoje snove, umeju da se izvine kada pogreše, a probleme rešavaju zdravom komunikacijom. S druge strane, u toksičnim porodicama roditelji kritikuju, kontrolišu decu, neretko zanemaruju potrebe svojih mališana, i generalno imaju štetno ponašanje koje može da postane veoma destrukivno.

Kada deca odrastaju uz roditelje s kojima stalno trpe osude i kritike za svoje ponašanje, ličnost, dela, to ih potpuno demorališe i uništava im samopouzdanje. Toksični roditelji su svakako i oni koji na bilo koji način fizički ili psihički zlostavljaju decu.

Toksičnost u ovom smilu, međutim, nije medicinski izraz niti je jasno definisan koncept, ali se može reći da u toksične spadaju sve roditeljske prakse koje deci oduzimaju ljubav, toplinu i negu, a drže ih u strahu i osećaju krivice.

Znaci da ste toksičan roditelj

Osvešćivanje toksičnosti odnosno ponašanja koje je loše za decu, priznavanje da je takvo ponašanje neprihvatljivo, prvi je korak ka prevazilaženju ovog problema.

Evo koje ponašanje je tipično za toksične roditelje - proverite da li se pronalazite u tome. 

1. Egocentrično ponašanje

Neki roditelji su stalno fokusirani na sebe, nedostupni deci, sebični i ne brinu o potrebama mališana. Fizički i psihički nisu povezani sa svojim naslednicima, odbijaju da razumeju osećanja drugih, piše parenting.firstcry.com.

2. Emocionalna reaktivnost

Toksični roditelji ne mogu da kontrolišu svoje emocije što dovodi do izliva emocija i nepredvidivog ponašanja. Često previše burno reaguju i postaju dramatični.

3. Previše kontrole

Toksični roditelji odbijaju da svoju decu vide kao odrasle ljude koji imaju svoje ličnosti i mogu da donose svoje odluke. Umesto toga, svoju decu kontrolišu ili novcem ili osećajem krivice. Narušavaju privatnost svojih naslednika čitajući njihove poruke, namećući savete koje im niko nije tražio, kao i preduzimanjem nekih poteza koji utiču na život dece, a da se sa njima o tome ne konsultuju.

4. Prezahtevnost

Preterano zahtevni roditelji očekuju od dece da zanemare sve svoje obaveze, kako bi zadovoljili neke potrebe mame ili tate. Konstantno koriste neke pretnje ili manipulacijom traže pažnju svojih naslednika.

5. Emocionalno zlostavljatnje

Okrutne šale, kao i neprimereni komentari upućeni partneru pred decom, čine da se mališani osećaju veoma postiđeno. Takođe, roditelji koji pred mališanima razgovaraju o problemima s novcem, svađaju se, mogu se svrstati pod toksične.

6. Manipulacija

Toksični roditelji mogu da budu veoma manipulativni, da izvrću istinu kako bi sebe prikazali u dobrom svetlu. Oni koriste osećaj krivice, poricanje ili banalizovanje kako bi postigli svoj cilj.

7. Bespotrebne rasprave pred decom

Naravno da ponekad dođe do nekih rasprava između partnera, ali stvar je u tome da ove svađe treba da budu privatne, ne da se odigravaju pred decom. Vrištanje i vikanje šalju deci potpuno pogrešne poruke o tome kako se rešavaju konflikti.

8. Stalno kritikovanje

Toksičan roditelj nikada nije zadovoljan ničim što dete uradi, nikakvim njegovim dostignućima. Uvek krivi dete za sve, ističe njegove mane, zadirkuje ga i namerno iznosi teme za koje zna da bi mogle da povrede mališana.

9. Tretiranje deteta kao odraslog

Kada u porodicama ne postoje jasno određene granice, onda su i uloge njenih članova nejasne, zamagljene. Toksični roditelji često otkrivaju deci neke probleme koji nisu prikladni za njihov uzrast, prenose stvari iz svađe sa partnerom, komentarišu negativno o svom partneru...

10. Čuvanje tajne

Toksični roditelji odbijaju da priznaju problem, već smatraju da ćutanje može da izbriše neke traumatične situacije. Takođe, zabranjuju deci da govore o tome, a krivicu svaljuju na vršnjake, druge ljude iz okoline ili o tome govore kao o fazi u razvoju.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Šta psiholog ne bi rekla svom detetu  TikTok/psychologywithdrana