Anksioznost odvajanja majke izgleda drugačije za svakoga, ali najčešće uključuje:
- Povećana razdražljivost
- Preterana briga
- Loše raspoloženje
- Bes ili razdražljivost
- Katastrofalna razmišljanje
- Krivica kada ostavljate svoje dete na brigu drugih, čak i vašeg partnera
- Povećana potreba za kontrolom svakog aspekta brige o vašem detetu
- Fizički simptomi poput mučnine, glavobolje, ubrzanog rada srca i panike
Osećaj zabrinutosti za dobrobit vašeg deteta je potpuno normalan. Ovo posebno važi za velike promene u razvoju vašeg deteta ili strukturi vašeg domaćinstva. Na primer, ako se vraćate na posao i prebacite svoje dete u obdanište, prirodno ćete se osećati uznemireno zbog odvajanja od njega. Trebalo bi da znate i ovo: anksioznost služi specifičnoj svrsi, a to je da nam pomogne da izbegnemo neposrednu opasnost i da naučimo da predvidimo buduće opasnosti. Nekada je našim precima neandertalcima trebala anksioznost da pobegnu i spreče skoru smrt. Iako nas ovih dana ne proganjaju sabljozubi tigrovi, anksioznost i dalje služi sličnoj svrsi: zaštiti nas od opasnog, neurednog sveta.
Evo gde stvari mogu da krenu naopako. S vremena na vreme, naš mozak precenjuje količinu opasnosti u datoj situaciji ili čak potpuno izmišlja kada nema pretnje. Kada se to dešava samo povremeno, u redu je. Na kraju krajeva, bolje je otkriti opasnost kada je nema nego je potpuno propustiti kada je ispred vas. Ali ponekad, naši mozgovi se prenapregnu i signaliziraju previše lažnih alarma. Pogotovo kada smo već pod stresom. Kao na primer, svaki dan biti majka.
Kako se mame nose sa anksioznošćuTeorija o brizi i prijateljstvu
Verovatno ste čuli za ljudski odgovor na stres, borbu, beg ili isključivanje. Kada se suočimo sa opasnošću, naše telo i sve njegove složenosti pokreću nas da se borimo protiv opasnosti, da pobegnemo ili da se potpuno smrznemo jer ne znamo šta drugo da radimo. Ali reakcija na borbu, beg ili zamrzavanje je češća kod muškaraca. Kao žene, a sada i kao majke, radimo nešto potpuno drugačije. Težimo rešavanju problema i družimo se.
Teorija skloni se i sprijatelji se kaže da se u trenucima stresa tiho povlačimo da bismo se pobrinuli za svoje potomstvo (sklonili ih) i angažovali društvenu mrežu koja će nam pomoći da odgovorimo na naš stres (prijateljstvo). Tokom miliona godina evolucije, naučile smo da imamo veće šanse da pobedimo stres kada zaštitimo sebe i svoju decu.
Briga o našoj deci takođe pomaže da biološki smanjimo stres . Kada provodimo vreme sa svojim mališanima ili brinemo o njima, naš mozak oslobađa oksitocin. Oksitocin, neurotransmiter, smiruje naš simpatički nervni sistem i smanjuje našu anksioznost.
Na taj način, anksioznost odvajanja majke je adaptivni odgovor na stres. Briga o našoj deci pruža i zaštitu za njih i smanjuje stres za nas. Ali (a ovo je veliko ali), anksioznost odvajanja majke može izmaći kontroli, ometajući naš svakodnevni život i uzimajući težak danak našem mentalnom i fizičkom zdravlju.
Srećom, postoji nekoliko jednostavnih strategija koje možemo da koristimo da zadržimo anksioznost zbog razdvajanja pod kontrolom.
Upravljanje anksioznošću odvajanja majke
Ponekad nas samo imenovanje i tvrdnja o svojim osećanjima može postaviti na potpuno drugačiji put.
Prepoznavanje anksioznosti za sebe znači da možete početi da je savladavate. Razgovor sa nekim drugim o svojim brigama može učiniti da se osećate manje usamljeno i posramljeno.
Deljenje ovih iskustava sa svojim partnerom može biti posebno validno. Sledeći put kada osetite da vas obuzima neka anksioznost zbog razdvajanja, pokušajte da kažete nešto ovako:
„Osećam se zaista anksiozno. Znam da si dobar roditelj; Samo imam taj neodoljiv osećaj da sam ja jedina koja sada može da se brine o njemu. Samo mi je trebalo da znaš da se tako osećam.”
Pripremite se
Priprema može biti smrtni neprijatelj anksioznosti. Što više možemo da se pripremimo za najgori scenario o kome uvek razmišljamo, više se naš mozak može opustiti. Razgovor sa drugim negovateljima vašeg deteta – bakom i dedom, tetkama i ujacima, bejbisiterkama – i da im pružite onoliko priprema koliko im je potrebno da brinu o vašem detetu, može vam pružiti mir. Takođe može biti od pomoći da sa njima podelite svoju anksioznost. Jednostavno reći: „Zaista se brinem kada nisam tu da se sama brinem o njoj“, može biti moćan način da preuzmete kontrolu nad vašom anksioznošću odvajanja.
Priprema drugih negovatelja takođe može izgledati kao deljenje vaših očekivanja i o kojima se ne može pregovarati. Da li je u redu naručiti nešto za večeru? Šta je sa vremenom ispred ekrana? Da li ih puštate da plaču u krevetiću ili vaša bebisiterka treba da interveniše na prvo kmečanje?
Zamislite da napuštate svoje dete i uvežbajte pozitivne i negativne ishode
Priprema sebe je jednako važna kao i priprema drugih. Često moramo da se trudimo da izađemo iz kuće i ostavimo svoje mališane kod kuće. Odvojite vreme da vizualizujete kako taj proces izgleda i kako se osećate. Zatim uvežbajte pozitivne i negativne ishode vašeg odlaska. Mogla bi da odeš i stvari bi mogle ići tako glatko da nikad ni ne primete da si otišla. Ti dobiješ pauzu, a oni malo vremena sa bakom!
Počnite sa malim
Ne morate da idete sa non-stop brige na jednonedeljne odmore bez dece. Počnite sa malim i polako gradite samopouzdanje! Ove nedelje idite na solo putovanje na kafu i vratite se odmah. Sledeće nedelje, brzo, 30-minutni trk do prodavnice. Sedmicu nakon toga, obavite nedeljnu kupovinu namirnica i odvojite dodatnih 15 minuta da pregledate sve izloge. Budite strpljivi sa sobom!
Zapišite sve
Anksioznost proizvodi mnogo negativnih, iracionalnih obrazaca razmišljanja. Anksioznost odvajanja majke je glavni u stvaranju gotovo nemogućih scenarija koji se iznova vrte u našim glavama. Evo jedne zabavne: „Znam da je avgust i živim na jugu, ali šta ako udari ogromna snežna oluja, a ja ostanem u restoranu daleko od svoje dece 3 dana?“
Bez obzira koliko su vaše misli glupe ili iracionalne, zapišite ih. Ako im date prostor izvan vašeg uma, može vam pomoći da ih pustite.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO