Kada dođe vreme da se majka vrati na posao, a dete krene u vrtić počinju da se javljaju veliki strahovi roditelja. Naravno, više kod majki nego kod očeva jer su očevi već sve vreme radili i imali neki svoj ritam.

"Da li je dete spremno za vrtić", "Hoće li se tamo dobro brinuti o njemu", "Kako će se uklopiti", "Da li će mi zameriti što ga ostavljam", "Da li sam trebala sačekati još malo", "Da li sam ja loša majka", ovo su samo neka od pitanja koja su vam sigurno prošla kroz glavu ako ste dete upisivali u vrtić, posebno bebu u jaslice. Svi vam govore kako treba da budete snažne i hrabre jer ukoliko dete primeti vašu zabrinutost, i samo će se osećati loše. Međutim, teško je 'stisnuti zube' i sakriti strah.

Možda će vas zanimatiŽivot i vaspitanjePRIVATNI ILI DRŽAVNI VRTIĆ, MAME I TATE U DILEMI: Razlika u ceni je ogromna, a ovo su iskustva roditelja u Srbiji
Deca, vrtić

"Kada roditelj koji je u strahu pokušava da uveri dete da je sve u redu, zapravo ga zbunjuje i čini nesigurnim. Deca, posebno mlađa, reaguju više na naše osećaje nego na reči, tako da kada im ogovrimo suprotno od onoga što osećamo, ono doživljava taj nesklad i to ih plaši, a situaciju vidi kao stvarno nesigurnu", kažu stručnjaci.

Deca u vrtiću
Shutterstock Deca u vrtiću

Razdvojite svoje od dečijih strahova

"Roditelji moraju najpre da pogledaju u sebe. Neki se stvarno dobro osećaju sa tim da dete kreće u vrtić i nemaju problem, a to su obično ljudi koji su i sami kao deca imali pozitivna iskustva pa to očekuju i od svog deteta. Njih možda muči neki organizacijski problem, na primer ko će ići po dete u vrtić, šta sve treba poneti... Nažalost, takvi su u manjini.

Veći deo roditelja, i to po pravilu više majke nego očevi, ipak imaju razne strahove povezane sa ostavljanjem deteta u vrtiću, koji idu sve do pitanja: 'Jesam li ja dobra mama?' Većinom to ide iz njihovog vlastitog straha od odvajanja, ali o čemu god se radilo, važno je da prepoznate da je to 'moj, a ne strah mog deteta'.

Strahovi mogu biti različiti i svako treba kod sebe da pronađe šta je to što ga muči, izgovori svoj strah i racionalno sagleda koliko je utemeljen i šta treba da uradi da bi ga se rešio. Na primer, ako mama ne veruje dovoljno nekoj vaspitačici, može razgovarati sa njom, sa pedagogom ili nekim drugim iz ustanove, pa ako je potrebno, čak i premestiti dete u drugu grupu", kažu stručnjaci.

Mama, beba, ćerka
Shutterstock Mama i ćerka

Ako je mami teško, neka tata vodi dete u vrtić

Detetu treba siguran roditelj koji zna da je ono sposobno za vrtić, da će se dobro snaći i da je tamo na sigurnom. Ako dete vidi da roditelj oseća 'znam da je to dobro za tebe', onda se neće brinuti. Svejedno će imati reakciju na odvajanje, ali se neće osećati duboko nesigurno i dobro će se prilagoditi na vrtić.

"Često je rešenje vrlo jednostavno: 'Ako je mami teško, neka tata vodi dete u vrtić'", kažu stručnjaci i napominju da ipak ima i slučajeva kada je tata taj kom teže pada ova situacija, ali je njima obično lakše da prihvate da je situacija takva da dete mora da ide u vrtić i da će tamo biti dobro zbrinuto.

(Yumama)