Jedna mama je otvoreno progovorila o tome zašto nam je majčinstvo danas teže nego našim majkama, pa čak i bakama, piše portal letidor.ru:
"Kada sam imala deset godina, glavna tema ogovaranja svih baka u dvorištu bila je tetka Lusi iz stana četrdeset tri, bila je i Strašna majka dve uvek "neopeglane" devojčice u čizmama sa nečistim prstima.
Katja i Lelja su išle posle škole, jele u školskoj menzi, a kod kuće su jele samo kajganu - njihova nemarna majka nije volela da kuva. Bela dugmad na Katinoj košulji držala su se zelenim nitima, a Lejlin kaput je očigledno bio dva broja veći i trebalo ga je očistiti.
U isto vreme, tetka Nataša, majka mog najnižeg druga Svete, koja je čupala pletenice posle svake loše ocene, važila je za odličnog roditelja, samo strogog. Kuća je čista, u frižideru uvek ima supe i kotleta, ona je po svemu bila savršena.
Biti uzoran roditelj tada nije bilo nimalo teško. Dete treba da se ponaša poslušno, da izgleda uhranjeno, uredno i obučeno. Sve ostalo je sujeta. Kakve lične granice postoje, briga, formiranje sopstvenog mišljenja, probijanje trauma iz detinjstva. Pravila vaspitanja su bila jednostavna: slušaj starije, pomaži po kući i dobro uči.
Mom drugu Sveti i meni je sada mnogo gore. Pranje, čišćenje i kuvanje su postali jednostavniji, ali su zahtevi za majke i očeve (ranije su oni morali samo da žive u porodici i rade) postali jednostavno preveliki.
Rad je loš jer detetu nedostaju značajni odrasli. Ne raditi je takođe loše, ovo je deticentrizam. Jedno dete je sebično, mnoga znači da su nevoljena, podizanje glasa nije dozvoljeno, suzdržavanje emocija znači nedavanje povratne informacije. Generalno, koliko god se trudili, ne možete biti dobra majka.
Ići u šetnju - Jedino su nas roditelji tako zabavljali. I pritom se nisu osećali loše, lenjivo, neodgovorno i da im nedostaje nešto važno. Danas je nemoguće samo ostati kod kuće i opustiti se. Obavezno vodite dete na razne radionice, u pozorište na novu predstavu, u bioskop na crtani film. Ako niste potrošili novac i trud, sedite, uzmite 1 minus u majčinstvu.
Još jedan znak modernog roditeljstva je večiti strah za decu i, kao rezultat, večna kontrola. Teško je reći kako je sve počelo i zašto smo mlađu braću izvodlili iz vrtića sa 12 godina, a naša deca u ovom uzrastu ni sama ne idu u školu. Pametni satovi, programi na mobilnim telefonima, okretnice u školi, oproštaji i sastanci odasvud ne smanjuju, već naprotiv, pojačavaju našu anksioznost.
Osim toga, potrebno je mnogo vremena. Kada sam htela da idem u muzičku školu, mama je samo morala da mi kupi muzičku knjižicu. Ćerku vozim autom i srećem je posle nastave. Da ne spominjemo takmičenja, izlete i ćaskanja roditelja na Viber grupama. Ni moja mama ih nije imala!
Baš kao i društvene mreže, gde vam emituju savršene fotografije, novinski portali sa strašnim slikama, i sajtovi sa mačkama, gde pravite dvočasovnu pauzu od svega. Izgleda da sam spreman da odustanem od pelena za jednokratnu upotrebu!" - zaključila je mama.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)