Introverzija je osobina ličnosti koja uključuje više interesovanja za unutrašnji svet sopstvenih misli i emocija nego za spoljašnji svet ljudi, mesta i stvari. Kako izgleda biti introvertan roditelj? Prenosimo vam iskustvo jedne mame:
"Vreme provedeno u samoći. To je jedina stvar koja mi najviše nedostaje. U svom pred-roditeljskom životu, vikendom bih hodala do svog omiljenog kafića. Napisala sam tako dva romana, jedan objavljen i jedan koji postoji negde u "oblaku". Nedugo nakon što sam završila poslednji nacrt, rodila sam svoje prvo dete.
Tada nisam znala koliko su dragocena ta vikend popodneva, koliko sam se oslanjala na njih da izgradim energiju za radnu nedelju koja je pred nama. Uživala sam da pišem, naravno, ali i da buljim kroz prozor i da lutam do i iz kafića, izgubljena u ritmu svojih misli.
Tokom prvih dana majčinstva, retko sam bila sama, ali sam uspevala da imam trenutke za sebe dok moja ćerka spava ili doji, zadovoljna zujanjem točkova kolica. Ja sam interni procesor, što može ili ne mora biti povezano sa mojom introverzijom. Čini se da se naučnici ne slažu oko stepena korelacije, ako postoji, ali ja snažno povezujem to dvoje. Bez vremena provedenog sama, veoma mi je teško da se nosim sa stimulansima kojima me svet svakodnevno preplavljuje. Tako da mali trenuci samoće koje sam imala kao mlada majka, iako od pomoći, nisu bili dovoljni.
Nema sumnje da roditeljstvo može biti iscrpljujuće za nas introverte. Nema sumnje da je roditeljstvo generalno iscrpljujuće, ali za one od nas kojima je potrebno kvalitetno vreme da održimo zdrav razum, to je iscrpljenost koja se može osetiti još oštrije.
Ali roditeljstvo nudi i ugrađenu društvenu mrežu, na čemu sam često zahvalna. Ja sam introvert, da, i kao sva ljudska bića, ja sam urođeno društveno stvorenje. Za razliku od ekstroverta, koji se možda osećaju više energije zbog prilike da organizuju ili vode društvena okupljanja, ja sam neko ko samo voli da se pojavi. Pošaljite mi pozivnicu i molim vas da me ne uključujete ni u jednu nit tekstualnih poruka koja služi za razradu detalja. Samo mi reci kada da se pojavim, gde da idem i šta da ponesem. Biću tamo.
Ja sam urođeno društveni tip, ali sam i urođeno društveno lenja. Škola je za mene bila sjajna stvar jer me je terala da se viđam sa prijateljima svaki dan, bez potrebe za bilo kakvim planiranjem. Tokom svog odraslog života, stekla sam neke prijatelje na poslu, ali nikada nije bilo isto kao tada.
Sa rasporedom kojih se treba pridržavati i desetinama vannastavnih aktivnosti koje treba koordinirati i pronalaženjem dadilje, biti društveni u bilo kom svojstvu van vaše uže porodice postaje mnogo teže kada ste roditelj, a kladim se da su ekstroverti ti koji se najviše žale na gubitak društvene spontanosti.
Koliko god da je roditeljstvo iscrpljujuće, tešim se kada znam da ako nikada ne nađem drugog prijatelja u životu (što je sasvim moguće), ili čak ako potpuno prestanem da komuniciram sa nekoliko prijatelja koje imam (što ponekad radim nedeljama), postoje još tri osobe koje moraju da budu prijatelji sa mnom u doglednoj budućnosti, sviđalo se to njima ili ne.
A najbolje je to što ne moram da pošaljem nijednu poruku da bih dogovorila večeru sa njima. Samo se pojavljuju. U dobru i zlu, oni su skoro uvek tu.
Kao i mnoge stvari u životu, odgovor na pitanje postavljeno u naslovu: Da li je roditeljstvo teže introvertima? – je "da" i "ne".
Ali moja opsežna studija je dala jedan veoma konačan rezultat, a to je:
Roditeljstvo je teže za nas introvertne mame ako pokušamo da ispunimo očekivanja da "majka treba da bude mučenica" koje nam društvo servira od dana kada damo ime čak i našoj prvoj lutki.
Nije da su ekstroverti bolji mučenici. Ali specifična vrsta mučeništva koju zahtevamo od majki je najgora noćna mora introvertnog. Od majki se očekuje da bez napora upravljaju društvenim kalendarima svih članova svoje porodice (uključujući i svoje partnere), da budu emocionalno dostupne u svakom trenutku, da razgovaraju sa drugim roditeljima na rođendanskim zabavama i fudbalskim terenima i da se stalno postavljaju u središte porodične svađe.
Istraživanje o korišćenju vremena pokazalo je da "očevi provode 2,8 sati više nedeljno od majki gledajući televiziju ili koriste druge medije" i "u proseku imaju oko tri sata [nedeljno] više slobodnog vremena od majki". Ukratko, društvo dozvoljava očevima da se povuku. A pošto je ovo otvoreno, ne pada im na pamet da traže od nas dozvolu.
U međuvremenu, društvo uvek poziva mame, tražeći od njih da odustanu od svega što rade (što ne može biti toliko važno, zar ne?) da usmere pažnju na drugo mesto. Svima nam je potrebna dozvola da se povučemo, bez obzira na naš pol i bez obzira na to gde se nalazimo u spektru introvert-ektrovert.
I tu odgovor na centralno pitanje ove priče ponovo postaje nejasan. S jedne strane, tokom tih ranih, intenzivnih roditeljskih godina, kada sam se toliko trudila da budem dobra majka i dobra žena, moja introverzija je definitivno sve mnogo otežala. S druge strane, to me je na kraju nateralo da tražim svoj prostor i vreme.
To nije bio toliko nameran zahtev koliko očajnički vapaj za pomoć. Ali da li bih i ja tražio isto da nisam bio tako iscrpljen? Da li je moguće da će me moja čvrsta introverzija spasiti od još jedne decenije osuđene na pokušaj žrtve?
Relativno nedavno, zahvaljujući autorki Suzan Kejn, naučila sam da prihvatim svoju introverziju, a tek nedavno sam naučila kako da se oslonim na nju kao roditelj. Još uvek ima izazova, da. Pronalaženje vremena za sebe je stalni izazov, a čak i kada sam uspešna u tome, i dalje se osećam slabo i sklono prekidima." - prenosi portal Your Tango.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)