Pre godinu dana postala sam mama devojčice. Kada se osvrnem unazad, za taj kratak period prošle smo već dosta toga, navikle se jedna na drugu i sada uživamo u svakom trenutku, ali prvi zajednički dani nisu bili laki, kao što nisu nijednoj mami.
Ako tek čekaš svoju bebu i treba da prođeš kroz to, ovo je poruka za tebe. A ako već imaš dete, i za tebe je - da se podsetiš koliko si jaka.
Osećaj kada uzmeš svoju bebu u ruke ne može da se opiše, iako to zaista zvuči kliše. Ali, stvarno je tako, ne samo zato što osetiš bezgraničnu ljubav prema tom malom biću, već zato što se pored toga javlja još "hiljadu" drugih emocija, briga, strahova... Ali, jedno se može sa sigurnošću reći, kad postaneš majka, tek tada spoznaš koliko si zapravo i jaka i slaba...
Već sama trudnoća je drugo stanje u životu žene, u pravom smislu te reči, ali ona najveća promena se u ženi dogodi kada postane majka.
Preživiš bolove porođaja, prirodnog ili carskog reza, nije ni važno. Izdržiš kada misliš da je nemoguće da ljudsko biće izdrži takav bol, ali svaki tren tog bola protkan je ljubavlju i zato je potpuno drugačije nego kada trpiš bolove iz nekog drugog razloga. Izdržiš sve jer znaš da te na kraju bola čeka nezamisliva nagrada – tvoje dete na grudima.
Sada, napokon, imaš svoje čedo u rukama.
Pokušavaš da dojiš svoju bebu, prolaziš kroz poteškoće dok se navikavate na to da su tvoje grudi sada nekome hrana. Beba uči da vuče mleko, a ti učiš kako da vam oboma to bude što prijatnije, kako da se namestite... I dok te grudi bole i beba plače jer želi maminu blizinu, na koju je navikla dok je bila u stomaku, ti pokušavaš da najbolje što možeš brineš o tom malom biću. Sve to radiš, a da još nisi ni svesna – postala si majka.
Izlazak iz porodilišta protkan je srećom i strahom – srećna si jer ćete konačno biti sami kod kuće, a i prestrašena iz istog razloga, da li ćeš umeti da uradiš sve što treba? Hoćeš, jer si majka. Neće biti lako, ali vremenom ćeš moći da prepoznaš šta tačno treba tvojoj bebi, i to će biti mnogo brže nego što misliš, iako ti se sada ne čini tako. Sada "opipavaš u mraku", ali neće proći ni tren i moći ćeš da razlikuješ svaki šum koji tvoja beba napravi, kao da ti time jasno govori: "Mama, gladna sam" ili "Mama, sada samo želim da me ljuljaš".
Prva noć kod kuće sa bebom je neka vrsta "vatrenog krštenja", ležeš da spavaš, a jedno oko ti je "otvoreno", i tako će biti i nadalje. Skačeš na svaki bebin šum, a i ona se budi i plače, jer iako je vaša, kuća joj je nepoznata – njen dom je do sada bio mamin stomak, u kojem se osećala tako ušuškano i bezbedno.
Dok pokušavaš da se navikneš na svoj novi život, da zaista u glavi osvestiš da si sada majka, okolina ti daje najrazličitije savete – koji su najčešće dobronamerni, ali vrlo često zbunjuju i stvaraju još veću brigu kod majke koja se ionako pita da li sve radi kako treba.
A radiš, ne brini – dovoljno je već to što daješ sve od sebe.
Prolaze dani, a ti brineš, hraniš, kupaš, maziš, nosaš, ljuljaš, pevaš... i sve to dok se hormoni vraćaju u pređašnje stanje. Plačeš svaki dan jer te je strah – da li si dovoljno dobra majka, da li je dete sito, hoće li početi "na vreme" da uzima stvari u ruke, da guče, puzi, priča, hoda... Milion briga imaš i plašiš se svakog trena. Osećaš se manjom od makovog zrna jer si tako krhka sada kada imaš dete, a istovremeno se osećaš kao stena i možeš sve – jer si majka.
(Buduća) mama, ti koja čitaš ovo, nemoj nijednog trenutka da sumnjaš da ti možeš da brineš o svojoj bebi – niko to ne može bolje od tebe. Na početku vašeg zajedničkog putovanja kroz život će biti trenutaka u kojima će ti biti teško, ali i to ćeš izdržati, baš kao i bolove na porođaju. Onda će uslediti prvi bebin osmeh, ručice koje te traže i grle, koje žele samo svoju mamu i nikog drugog od svih ljudi na ovom svetu, zaboravićeš sve i biće ti kristalno jasno - postala si majka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: