Ašli Vuds (25) je majka malog dečaka i u svom blogu piše najiskrenije tekstove o roditeljstvu. Ono što svim mamama prolazi kroz glavu jeste kako njihova deca brzo rastu, a njena priča na tu temu je vrlo emotivna.
"Dok te gledam kako spavaš, usne ti se polako miču kao da sanjaš da piješ mleko, ne mogu ti pomoći ali mislim da tako brzo rasteš. I kako rasteš, tako ti ja sve manje trebam. Još uvek si zavisan o meni, znam, ali ti polako rasteš i svaki dan kad spustimo roletne jedan dan je prošao, i jedan dan si bliže svojoj nezavisnosti, a ja bih htela to da usporim.
Znam da ovo može da zvuči totalno glupo jer govorim ovo dok si pored mene, siguran, u toplini mog zagrljaja. Ne ideš nigde uskoro, ali znam da to neće biti zauvek, a jednostavno ne mogu ti pomoći. Neću ti više trebati ovoliko u godinama koje dolaze, i to mi već nedostaje.
Rasteš tako brzo.
Ne dojim te više tako često, uskoro ćeš početi i da jedeš normalnu hranu i sve ću ti manje trebati. Sada se već i sam umiriš i ne želiš više toliko zagrljaja, sad kad se sam kotrljaš i pokušavaš smisliti kako da se krećeš. Puno sam ponosna dok te gledam kako se vijugaš po podu čak i ako se moje srce malo slomi kad plačeš da te spustim dole, jer ja sam sada ta koja želi da se neprestano grlimo.
Rasteš tako brzo.
Sećam se prve četiri nedelje kao da su juče bile, a meni se često čini kao da je prošlo više godina. Kako mogu plakati i želeti svoje staro telo kad je jedino što želim da te hranim i da ležiš na meni. Sada sam te jedva nagovorila da još dva minuta ostaneš da ležiš na meni, a moje srce želi da se vrati u one prve dane kada si došao na svet, tako da mogu uživati u svakom zagrljaju i ceniti svako dojenje.
Rasteš tako brzo.
Kada pokušavaš tokom noći da se popneš na mene kao na stablo, kovitlajući se svuda, nedostaje mi spokojno smirivanje tvog uspavanog tela kad si se tek rodio. Toliko si fasciniran svim stvarima oko sebe i moraš videti šta se događa u svakom trenutku, ali nedostaje mi način na koji sam nekada bila jedina što bi vodila kada bismo sedeli i mazili se, grlili, kad smo se povezivali i upoznavali tek što si došao kući.
Dani često mogu biti dugi, ali nedelje? Oh, tako izgledaju kratke. Vreme prolazi pored nas dok zajedno putujemo ovim danom u udobnosti našeg doma. Želim pauzirati i premotavati taj dan svaki put kad uveče zaspiš i utoneš u san.
Znam da ćeš mi uskoro nedostajati i ovaj trenutak dok počinješ puzati i hodati, skakati i igrati se, hitajući prema svim rođendanima i praznicima koji su pred tobom. Jedva čekam da vidim neverovatnog mladića u kojeg ćeš izrasti, kad kreneš u školu, sprijateljiš se, zaljubiš se, dobiješ posao, kuću, automobil, svoju decu.
Suze mi krenu na oči kad samo pomislim na prve korake koje ćeš uskoro napraviti, a kamoli na sve ono što dolazi nakon toga. Život ti je do sada bio kratak, ali već si me ispunio ponosom i imamo dovoljno vremena da to napravimo... i zato, molim te, molim te ostani još malo mali, jer prebrzo rasteš.
(Yumama)