Nijedan stil vaspitanja nije imun na kritike, a to važi i za nežno vaspitanje. Skeptici, naročito pripadnici starijih generacija koji su odrasli uz strožu disciplinu, često ga smatraju previše popustljivim, nerealnim ili čak štetnim za decu. Međutim, sumnje ne izražavaju samo bake i deke. I neki roditelji iz mlađih generacija osećaju nesigurnost, posebno kada na društvenim mrežama vide prikaze nežnog vaspitanja koji izgledaju kao potpuni haos bez pravila, piše Parents.
Najčešće primedbe svode se na nekoliko ključnih tačaka. Kritičari tvrde da ovakav pristup deci daje previše moći i da ne postavlja jasne granice. Neki strahuju da se previše izbegavaju kazne, zbog čega deca ne usvajaju osećaj za ograničenja. Drugi smatraju da život nije uvek nežan i da deca moraju da nauče da se nose sa neprijatnošću, razočaranjem i autoritetom.
Ljudi često misle da u nežnom vaspitanju deca nikada ne čuju reč "ne", pa ne znaju da se nose sa odbijanjem. Postoji i zabrinutost da stalno potvrđivanje osećanja stvara emocionalno krhku decu koja smatraju da im sve pripada. Međutim, ove kritike najčešće proizlaze iz nedovoljnog poznavanja nežnog vaspitanja, pri čemu ga ljudi mešaju sa popustljivim vaspitanjem.
Nežno vaspitanje nije isto što i popustljivo vaspitanje
Glavna razlika ogleda se u postavljanju granica. Nežno vaspitanje usmereno je na odgajanje emocionalno stabilne dece koja poštuju druge, ali unutar jasnih pravila i strukture. Popustljivo vaspitanje teži istom cilju, ali mu nedostaju granice koje su deci neophodne.
"Nežno vaspitanje opisuje obrazac roditeljstva koji je istovremeno topao i čvrst", objašnjava dr Li Spajvi-Rita, docentkinja na Odeljenju za psihijatriju i bihevioralne nauke Univerziteta Djuk. "Prioriteti su povezanost i empatija, uz uvažavanje detetovih emocionalnih potreba, ali se istovremeno zadržavaju granice primerene njegovom razvoju". Upravo te ključne granice nedostaju popustljivom vaspitanju.
Da li nežno vaspitanje stvara razmaženu decu?
Strah da bi nežno vaspitanje moglo da razmazi decu nije nov, a podstiču ga snimci na internetu na kojima roditelji smireno pregovaraju sa predškolcem usred izliva besa. Kritičari tvrde da takva deca ne čuju dovoljno često "ne" i da odrastaju u uverenju da im sve pripada. Međutim, za to ne postoje konkretni dokazi, barem ne kada se nežno vaspitanje sprovodi na pravilan način.
Prema rečima dr Kejt Norvok, licencirane psihološkinje i stručnjakinje za razvoj dece, teško je sa sigurnošću reći da li nežno vaspitanje utiče na razmaženost, jer ne postoje empirijska istraživanja koja se bave upravo ovim specifičnim pristupom.
"Ipak, nežno vaspitanje preuzima mnoge ideje iz drugih, detaljno istraženih pristupa, poput autoritativnog roditeljstva i emocionalnog podučavanja", objašnjava ona. "U tom smislu, mnoge njegove strategije veoma su delotvorne. Pomažu detetu da upravlja svojim emocijama i ponašanjem, kao i da razvije otpornost i emocionalnu inteligenciju."
Dr Spajvi-Rita dodaje da nežno vaspitanje zapravo priprema decu za uspeh jer im "daje alate koji će im biti potrebni da se uspešno snalaze u svetu".
Ključ je u načinu primene, naglašava dr Norvok. Nežno vaspitanje podrazumeva ograničenja i doslednost, ali uz empatiju. Ipak, ona ističe da ovaj pristup nije najbolji izbor za svako dete, naročito ne za decu sa izraženijim emocionalnim i bihevioralnim potrebama.
Emocionalni razvoj i sigurna privrženost
Jedna od glavnih briga kritičara jeste da deca neće naučiti sama da se nose sa svojim emocijama ako roditelji stalno intervenišu. Međutim, ovakav argument zanemaruje način na koji nežno vaspitanje podržava emocionalni razvoj.
Budući da uključuje empatiju, prisutnost i emocionalnu dostupnost roditelja, ono stvara temelje za sigurnu privrženost između deteta i roditelja, a istraživanja pokazuju da takva povezanost donosi brojne prednosti.
"Postoji veliki broj istraživanja koja dokazuju pozitivne efekte sigurne privrženosti kod dece", kaže dr Spajvi-Rita. "Ona im pomaže u regulisanju emocija, razvoju socijalnih veština i jačanju samopouzdanja i otpornosti. Spisak pozitivnih efekata je dug, a mislim da je upravo to cilj nežnog vaspitanja."
Istraživanje objavljeno u časopisu The Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment utvrdilo je da se deca sa sigurnom privrženošću bolje nose sa emocijama. Istraživanje objavljeno u časopisu Emotion Review pokazalo je da je sigurna privrženost povezana sa slabijom emocionalnom reaktivnošću i bržim oporavkom nakon emocionalnih reakcija.
Dakle, nežno vaspitanje pomaže deci da razumeju svoja osećanja i nauče da njima upravljaju.
Ključ je u ravnoteži
Čak i zagovornici ovog pristupa priznaju da je nežno vaspitanje teško dosledno primenjivati, posebno u stresnim situacijama. Ključ uspeha, kaže dr Norvok, jeste uvažavanje detetovih emocija uz istovremeno postavljanje jasnih granica kada je reč o ponašanju.
"Granice pomažu deci da se osećaju sigurno jer stvari čine doslednim i predvidljivim", kaže ona. "Podstičem roditelje da objasne deci da su sva osećanja prihvatljiva, ali da nije svako ponašanje prihvatljivo. Na primer: 'U redu je da budeš ljut, ali nije u redu da udaraš ili bacaš igračke kada si ljut.'"
Dr Spajvi-Rita ističe da nije realno očekivati od malog deteta da samo prepozna i reguliše svoje emocije. Nežno vaspitanje u tome služi kao podrška.
Na primer, ako je dete frustrirano, roditelj može da kaže: "Vidim da ti je telo napeto. Deluješ kao da si frustriran."
Kada imenujete osećanje, pomažete detetu da ga razume, a zatim možete da ga naučite kako da se ponaša na prihvatljiv način.
Vremenom će dete naučiti da reguliše svoje emocije, što podrazumeva i da se roditelj postepeno povlači.
"Jedan od najčešćih primera koje viđam u praksi jeste kada roditelji pokušavaju da razgovaraju sa detetom ili da ga teše dok ono ima napad besa", kaže dr Norvok. "To ne samo da često pojačava takvo ponašanje već i oduzima detetu priliku da vežba samostalno regulisanje sopstvenih emocija."
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama
