- Karl Jung je smatrao da deca ne usvajaju samo savete, već pre svega roditeljski primer, granice i način na koji se u kući govori i ponaša.
- Žrtvovanje, novac i stalna pomoć ne stvaraju sami po sebi zahvalnost ni bliskost, ako se pomoć podrazumeva i nema iskrenog odnosa.
- Roditelji mogu da promene dinamiku tako što će postaviti granice, ne trpeti grub ton i više živeti svoj život.
Mnogi roditelji su uvereni: ako deci daju sve svoje vreme, ljubav, energiju podršku i novac, jednog dana će im deca sigurno uzvratiti istom brigom i poštovanjem. Kasnije dete odraste, sve ređe zove, nervira se na molbe, i javlja se bolno pitanje: "Zašto posle svega što sam uradila za njega?"
Pravog odgovora zbog čega izostaju ljubav i zahvalnost nema, jer se odnosi između odrasle dece i roditelja grade godinama. Veliku ulogu ima i to kakav odnos prema sebi dete stalno vidi kod kuće. O tome je govorio i Karl Gustav Jung, psihijatar i psihoanalitičar, pokušavajući da objasni veze između roditelja i dece.
Kad briga postaje obaveza
Majka može godinama da se odriče odmora, svojih želja i planova zbog dece. Porodica se postepeno navikava da će ona uvek pomoći, pričuvati unuke, skuvati, saslušati i otkazati svoje obaveze. Tako pomoć prestaje da se doživljava kao dobar gest i počinje da se podrazumeva. Žrtvovanje samo po sebi ne uči zahvalnosti, posebno ako roditelj nikada ne pokazuje koliko mu stalna briga oduzima snage.
Savet: pomažući odrasloj deci, ponekad se zapitajte da li to radite zato što želite ili zato što se plašite da odbijete.
Poštovanje se vidi na ličnom primeru
Deca primećuju ne samo roditeljske savete, već i kako mama ili tata dozvoljavaju da se prema njima ophode. Ako neko stalno trpi grubost, ćuti i ponavlja "meni ništa ne treba", takav model postepeno postaje uobičajen za celu porodicu.
Psihijatar i psihoanalitičar Karl Jung mnogo je pisao o vaspitanju primerom, naglašavajući da deca ne slušaju šta im roditelji govore, već upijaju njihovo stvarno ponašanje i životnu energiju. Smatrao je da je granice teško objasniti rečima, ako ih u stvarnom životu nikada nema.
Savet: umesto prećutanih uvreda, bolje je mirno reći "Ne prija mi kada mi se obraćaš tim tonom."
Novac ne zamenjuje bliskost
Jedno odraslo dete može donositi namirnice, plaćati lekove i pomagati materijalno, ali istovremeno hladno razgovarati sa roditeljima. Drugo dete može dolaziti ređe, ali pažljivije slušati i iskreno se interesovati za život svojih roditelja. Ovo je česta situacija i u srpskim porodicama.
Jung je ocenio da su za bliskost važni ne samo postupci, već i intonacija, interesovanje i učešće dece u životu roditelja. Nekad jednostavno pitanje "Kako si danas?" ostaje u sećanju više nego skup poklon.
Savet: ne čekajte poseban povod za razgovor - kratak poziv bez molbi i zadataka pomaže da se veza održi bolje nego formalne čestitke.
Od čega roditelji mogu da počnu
Naterati odraslog sina ili ćerku da češće zovu je nemoguće, kao i zahtevati iskrenu zahvalnost. Viktor Frankl je pisao o slobodi čoveka da bira svoj odnos prema okolnostima, i ovde taj princip može biti koristan.
Počnite od svog ponašanja: nemojte prihvatati neprijatan ton, ne otkazujte stalno svoje planove i ne očekujte da će deca naslutiti kako se osećate. Poštovanje se retko vraća posle jednog ozbiljnog razgovora, ali se postepeno menja zajedno sa svakodnevnim navikama.
Roditeljska ljubav ne treba da postane ugovor u kom jedna strana ceo život daje, a onda očekuje da dobije isto zauzvrat. Čak i u odraslom dobu odnosi se mogu menjati, ako prestanete da budete samo osoba koja je deci uvek na usluzi i ponovo sebi dozvolite da živite sopstveni život.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Žena/Yumama
