- Dečaci često odmalena slušaju da "dečaci ne plaču" i da "treba da se ponašaju kao muškarci".
- Poruka oca kojem je preminuo sin dotakla je mnoge, upravo zbog načina na koji muškarci tuguju, odnosno kako se od njih očekuje da se ponašaju u teškim trenucima.
Tuga je univerzalno i često neizbežno iskustvo, ali zbog društvenih normi nekima je teže da se nose sa njom. Jedan muškarac na Redditu podelio je svoje bolno iskustvo nakon što je njegov devetogodišnji sin preminuo od raka, a njegova objava o muškoj tuzi i nedostatku podrške postala je viralna.
"Pre desetak godina naš devetogodišnji sin preminuo je od raka... Stotine ljudi pitalo je moju suprugu kako je i nudilo joj podršku. Mene su mnogi pitali kako je ona, kako su deca i govorili mi da moram biti jak za nju i naše dvoje preostale dece. Samo nekoliko bliskih prijatelja pitalo je kako sam ja. Nijedna prijateljica nije. Čak ni moja majka. Jednostavno im nije palo na pamet. Bilo je stvarno grozno. Ne zato što mislim da moja supruga nije zaslužila podršku. Naravno da jeste, ali zaslužio sam je i ja", napisao je.
Mnogi su se prepoznali u njegovoj priči
Objava je izazvala snažne reakcije, prikupivši oko 2.600 komentara, što pokazuje da su ljudi spremni da razgovaraju o ovoj temi. Mnogi su podelili slična iskustva.
"Moja supruga i ja smo se razveli. Ona je nakon braka izabrala drogu i alkohol, a ja sam izabrao da budem otac. Ljudi me i dalje stalno pitaju kako se ona nosi sa svime. I dalje je pozivaju na roditeljska i dečja druženja, iako deca žive sa mnom sedam dana u nedelji. To je nepravedno", napisao je jedan korisnik.
Drugi je podelio svoje iskustvo: "Izgorela nam je kuća. Izgubili smo sve. Ljudi iz zajednice donirali su hrpu odeće i higijenskih potrepština za moju suprugu i decu. Ali za mene ništa. Godinu dana kasnije još uvek muku mučim sa odećom."
Na njegov komentar odmah se javio drugi korisnik, spreman da pomogne: "Koji broj nosiš, brate? Imam lepe odeće koju nikad ne nosim i rado bih je odneo na hemijsko čišćenje i poslao ti."
Ipak, nisu svi imali ista iskustva, a nekima je ova rasprava pomogla da osveste koliko im podrška znači.
"Bože, dok čitam ove komentare, još više cenim svoju suprugu i majku. One me zaista podržavaju kad im kažem da me nešto boli ili da sam depresivan. Dok sam odrastao, majka nikad nije omalovažavala moja osećanja, nikad mi nije rekla da se 'ponašam kao muškarac'. Žao mi je zbog svih vaših priča i borbi", napisao je jedan komentator.
Problem muške tuge
U članku za Psychology Today Nik Norman raspravlja o onome što naziva "tihom epidemijom" među muškarcima. "Prema CDC-u, jedan od deset muškaraca doživljava anksioznost ili depresiju, ali manje od polovine zatraži pomoć. Generalno je manje verovatno da će potražiti pomoć zbog mentalnih ili emocionalnih poteškoća", napisao je Norman.
On smatra da koren problema leži u društvenim očekivanjima. "Pravi problem nije u tome što muškarci tuguju na drugačiji način. Problem je u tome što kulturna očekivanja zapadnog društva muškarce uveliko obeshrabruju da otvoreno tuguju", istakao je.
Norman je pozvao muškarce da jedni drugima stvaraju siguran prostor za razgovor o emocijama.
"Nepisana pravila rigidne muškosti često navode muškarce da posramljuju one koji se usude da izađu iz tog ograničenog emocionalnog okvira. Tako postajemo neprijatelji sopstvenoj braći i stvaramo još više bola onde gdje nam je najpotrebnija podrška. Moramo da prestanemo da posramljujemo druge muškarce zato što plaču i iskreno izražavaju osećanja. Dužni smo da jedni drugima pružimo podršku ili barem tiho poštovanje", zaključio je.
Svest može da pomogne
Dženet Lorandini, osnivačica centra Suffolk DBT u New Yorku, objasnila je za Upworthy kako se ovaj obrazac često razvija još u detinjstvu.
"Mnogi dečaci odrastaju u okruženjima u kojima se njihove emocije omalovažavaju. Odmalena ih uče da je pokazivanje tuge ili ranjivosti znak slabosti i da treba da 'budu jaki'. S vremenom to može dovesti do toga da muškarci nauče da skrivaju svoja osećanja umesto da ih razumeju i suoče se s njima. Mogu da postanu vešti u prikrivanju osećanja pred drugima, ali to ne znači da ta osećanja ne postoje", rekla je.
Kao jedno od mogućih rešenja Lorandini predlaže razvijanje svesti o svojim emocijama.
"Svesnost podstiče ljude da uspore, primete svoje emocionalno stanje i dopuste sebi da osete tugu umesto da je potiskuju. Kada neko ne sebi dopusti te važne trenutke tugovanja, razvija ono što nazivamo potisnutom tugom. Ona ne nestaje, nego ostaje potisnuta. Tuga neće nestati dok se ne proživi. Često se kasnije može manifestovati na druge načine, poput besa, zloupotrebe alkohola ili droga, preteranog rada ili drugih neprilagođenih obrazaca ponašanja", objasnila je.
"Tuga ne zahteva da se neko slomi, ali traži prostor da bude doživljena. Učenje da se tuga proživljava u malim, podnošljivim trenucima, uz postepeno kretanje napred, može pomoći muškarcima da se nose sa gubitkom na način koji poštuje i njihove emocionalne potrebe i njihovu ulogu u porodici", zaključila je Lorandini.
U foto-galeriji pogledajte i 13 rečenica koje je dete čulo od mame, a pamti celog života:
BONUS VIDEO:
Izvor: index.hr/Yumama
