Dečaci moraju da budu jaki. Ne plači kao neka devojčica! Nisi muško dok se ne potučeš! Taj niz može da se nastavi celim popisom sličnih komentara i stavova, posebno na ovom našem Balkanu, bez uvrede ikome. I sve u svemu, takvi nas stavovi mogu dovesti i dovode samo do loših vesti. Negde treba nešto promeniti...
Pa možda je dobro da počnemo jednostavno sa drugačijim stavovima u vaspitanju i da ne koristimo ove uvrežene metode i rečenice, nego ih jednostavno preskočimo. Toliko je dečaka kojima namećemo ove mitove i odgajamo ih kao osobe za sebe, onakve kakvi jesi, bez obzira na to što su – dečaci koji će postati muškarci.
Evo koje mitove treba da izbegavate u odgoju dečaka.
Dečaci ne plaču
Ma, ko to kaže?! Plače svako ko je tužan, koga boli, ko je povređen – ako mu se plače. To što nikad nismo videli svog tatu da plače ili svog supruga, ne znači da nisu poželeli da plaču i ne znači da je dobro to što nisu plakali. Suze na dečaku, muškarcu uglavnom se povezuju sa sramom, pa će svaki dečak koji ne može da izdrži i pusti suzu, te suze skrivati zbog silnog osećaja srama. Biti ranjiv ne dolazi u obzir ako si muško, smatra se. Rečenicu "dečaci ne plaču" često izgovaraju upravo očevi i to kad su potpuno ogorčeni činjenicom da njihov sin plače. Vrlo je jednostavno: to nije tačno. A nije lepo lagati decu, zar ne?
Kada govorimo o nekim važnim istinama, možda je najbolje biti iskren od samog početka: Dečaci plaču. Muškarci plaču. Jaki ljudi plaču. Popularni momci plaču. Kad dečaci znaju da ih njihova ranjivost ne čini slabima, neće osećati toliku potrebu da svoja loša osećanja zakopaju duboko u sebi. Naposletku, zanemarena i neizražena tuga samo izbija kao ljutnja kasnije, što nije dobro ni za koga.
Fudbal ili ništa
Fudbal je – fudbal. Mi smo jedna od nacija u kojoj je on svetinja. Dobro, volimo i druge sportove i poštujemo ih, ali zapravo se sve svodi na to da je fudbal pravo mesto i način za iskazivanje muškosti. Divno je kad se cela porodica poveže kroz fudbal, divno je kad se prijatelji nađu i spoje kroz fudbal. Ali, samo ako je to prava ljubav. Ako neko više voli glumu ili možda klavir, pa neka se onda posveti tome. Ne, ne moraju svi dečaci da igraju fudbal. Svaku strast koju dečak pokaže prema bilo čemu možemo smatrati jednako muževnom, jednako vrednom, pa bio to i ples! Roditelji su tu da prepoznaju dečje sklonosti i strasti, da ih neguju i pomognu im da ih slede.
Kada vršimo pritisak na nekog da bude onakav kakav mi želimo da bude, tada je taj neko manje sposoban da otkrije svoje istinske strasti i samo želi da ispuni očekivanja – što nije dobro ni u jednom trenutku.
Žene su objekti
Svima onima koji razmišljaju ispravno, koji žive s ove strane stvarnosti i koji su odgajani drugačije, ova rečenica i ovaj stav se čini potpuno suludim i potpuno neprimerenim uopšte spominjati to kao nešto što iko u našoj blizini i okolini govori. Ali, stvari su nešto drugačije. Zaista postoje ljudi koji ovako odgajaju decu. Ova ponašanja nisu urođena, ona se uče - i to od malih nogu. Ona proizilaze iz slušanja pogrdnog jezika na TV-u, u kući i na školskom igralištu. Učenje poštovanja žena počinje kod kuće. Počinje s dečacima koji gledaju kako se muškarci kod kuće ponašaju prema njihovim majkama i sestrama i kako o njima razgovaraju.
Korišćenje jezika s poštovanjem i tretiranje žena kao ravnopravnih, kao vrednih ljudskih bića s neograničenim potencijalom, podstaći će dečake da odrastaju radeći, govoreći i misleći isto.
Treba "malo da očvrsnu"
E, pa ako neke druge fraze niste imali priliku da čujete ili vidite na delu, ovo sigurno jeste. Bake, deke, komšije, tate – svi misle da dečaci jednostavno treba da očvrsnu. I ne, ne mislimo da svi moraju da budu osetljiva deca koja plaču na bilo kakav izazov. Nego jednostavno ne mogu i ne moraju svi da očvrsnu. Ova rečenica ne može biti štetnija i podstiče ideju da je "očvršćivanje2 krajnji izraz muškosti. Umesto toga, dečake treba učiti da su istinski "čvrsti" muškarci oni koji se osećaju prijatno i samouvereno, oni koji se ne boje da izraze svoje emocije. Ako nastavimo da govorimo dečacima da "očvrsnu", samo će se pretvoriti u čvrste muškarce. Takvi čvrsti i isključivo čvrsti muškarci nemaju fleksibilnost da se nose s neizbežnim izazovima života odraslih, ne znaju kako da potraže pomoć kada im je potrebna.
Podnesi to kao muškarac
Odmah na samom početku važno je istaći jednu sumornu činjenicu: stope samoubistava veće su kad su u pitanju muškarci. Jesu li neke stvari jasnije? Muškarci često nisu dobro opremljeni da potraže pomoć kada im je potrebna. Manje je veroatno da će se obratiti prijatelju ili voljenoj osobi, manje je verovatno da će posetiti lekara i pobrinuti se o svom mentalnom zdravlju, manje je verovatno da će razgovarati s psihologom. Ideja da muškarci treba da "podnesu" teške situacije "kao muškarci" (tj. samo da se nose s njima) rezultira izolacijom, dok je istina da su otvorena komunikacija, povezanost i deljenje iskustva daleko korisniji.
Nadajmo se da će jednoga dana "prihvati kao muškarac" imati drugačije konotacije. Nadajmo se da će jednoga dana reč "jak" imati manje veze s težinom koju možete podići u teretani, a više sa sposobnošću osobe da se emocionalno brine o sebi. Do tada, molimo vas, odustanite od ovih mitova i nepotrebnih rečenica.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
