DECI NIJE JASNO ZAŠTO SE ON VRTI, TRČI, ŠETA: Bojanov sin ima autizam, a on otkriva kada su primetili znake

Da li film može imati moć da promeni naše shvatanje i prihvatanje autizma? Ovo pitanje postaje sve relevantnije u svetlu ostvarenja poput "Ezra", koji duboko istražuje život autističnog dečaka i njegove porodice.

"Film je odličan u smislu da može da ga pogleda veliki broj ljudi i da vide kakva je problematika. Neznanje je definitivno najveći neprijatelj. Ja u svom okruženju primećujem interesovanje ljudi, zanima ih šta se tu dešava. Kada im se objasni, jako lepo reaguju, vrlo su brižni i empatični. Film je emotivan, tačan je u dosta stvari, ali što se samog dečaka tiče, on ima autizam, ali je visoko funkcionalan, razume situaciju i može sam da funkcioniše", rekao je naš proslavljeni glumac, pa dodao:

"Postoji dosta slučajeva gde oni nisu verbalni. Ne mogu da kažu šta im smeta. To mora umesto njih da uradi neko ko im je blizak i ko ih razume. Mene je obradovalo što je tako moćan medij odlučio da napravi film o takvoj tematici i nadam se da će to biti tema koja će biti sve prisutnija".

Bojan ima sina od četiri godine koji boluje od autizma

"Stručnjaci kažu da je to stanje razilaženja u komunikaciji i razumevanju, posebno ako dete nije verbalno. Supruga i ja nekada ne možemo odmah da razumemo o čemu se radi u nekim situacijama. To onda rađa frustraciju i burne reakcije, dok se ne vidi u čemu je problem. Ljudima sa strane to može da deluje svakako, ali opet je neznanje u pitanju. Tu je odsustvo razumevanja njegovih potreba, što njega baca u frustraciju, a dodatno ga frustrira ako ne može sa drugim detetom da uđe u igru, jer nije verbalan. Drugo dete stoji i nije mu jasno zašto se vrti, šeta, trči. Kada vidi da ne može uspostaviti komunikaciju, osami se. Moj sin nije verbalan, pojavi se tu i tamo neka reč retko. Juče je baš rekao u smislu 'ćao' ili 'crveno', ali to je dosta šifrovaniji jezik. Ali onda prođe dva ili tri meseca, ništa se ne dešava. Ono što su negde dokazali je da je ponavljanje u savladavanju veština jako dragoceno", dodaje glumac i kaže da je njegova supruga veoma rano primetila da sa sinom nešto nije u redu:

"Supruga je to odmah primetila. Sa godinu i po dana je primećeno da postoji odstupanje pogleda, pojavi se neka reč, pa se izgubi. U smislu gesta neće ili hoće da se grli. Kada smo krenuli na tretmane ispostavilo se da je to u pitanju. Opipljivo je malo i za te stručnjake, niko neće da kaže dijagnozu, jer se malo brane time. Eto ja ne stavlajm dijagnozu, jer se to smatra stigmatizacijom, ali sa nekih pet godina bi trebalo da bude definisano, da je u pitanju autizam, sa tiim šiframa F84, koje se nerado pominju", objašnjava glumac i dodaje da roditelji imaju ključnu ulogu.

"Roditelji ne smeju da budu u defanzivi. Svi ti roditelji koji su dolazili kod nas u podkast imali su potrebu da stanu pred odeljenje i izgovore da njihovo dete ima autizam. Ljudi tada dobiju informaciju i deca postaju brižna. Sve to funkcioniše dok su u školi, ali kada napune 18 godina, iskustva govore da nemaju nikakva prava. Niko ne radi, ili su u domovima ili sa ostarelim roditeljima. Sva iskustva roditelja dece sa autizmom su vrlo negativna. U Španiji su na primer vrlo umreženi i sistem funkcioniše. Imaju dovoljno stručnog kadra. Imaju tu neku kulturu različitosti, i kod njih to funkcioniše. Ovde jako teško. Oni mogu jako da budu sposobni. Jedan naš reditelj je sa autističnom decom uradio mjuzikl. Oni koji nisu verbalni su pevali, ali je istakao da su bile 15 minuta stajaće ovacije, da su ljudi plakali i da je to nešto što je unikatno u svetu. Oni imaju prilike jednom godišnje to da izvedu, ali nisu nigde na repertoraru. Vremenom kako se starosna dob pomera, njima je sve teže i postaju nevidljivi, ali mislim da to može da se promeni", dodao je.

Istraživanje je pokazalo da mnogi očevi napuste porodicu kada se uspostavi dijagnoza autizma, Bojan ističe da je za njega to potpuno nerazumljivo.

"Nemam razumevanja, ni opravdanja za to, jer je za mene to jedan potpuni nedostatak preuzimanja odgovornosti za svoje dete i porodicu. To je jedan vid zločina, ne mogu da razumem. To je kukavički čin", kaže Bojan i smatra da roditelj čim primeti da sa detetom nešto nije u redu, treba da ode kod lekara.

"Treba da ode kod pedijatra, pa se onda dete šalje dalje. Psihijatri su karika u lancu, koji treba da kažu da li postoji odstupanje, i onda oni dalje preusmeravaju. Kod dece sa autizmom se u prve četiri godine smatra da može dosta toga da se uradi, ali ni to nije pravilo. Što pre deluju, to je bolje za dete. Roditelje je nekada stid te stigmatizacije, pa je kao bolje da ćute, ali to nije rešenje problema", kazao je Bojan Krivokapić i dodao da nije imao do sada razloga da pada u neku vrstu klonuća.

"On je često nasmejan. Vere se, ide po parku, hoće neki kontakt, tako da nisam imao do sada razloga da padam u neku vrstu klonuća. Videćemo kako vreme bude prolazilo, kažu roditelji sa stažom, da kako sazrevaju da se stvari usložnjavaju. Videćemo kako će to ići", zaključio je.

BONUS VIDEO:

(K1/Yumama/N. Z.)