AKO NE ZARAĐUJEM KAO MOJ TATA, JA SAM PROMAŠAJ: Kako ambicija imućnog roditelja uništava samopouzdanje deteta

Angažovanje privatnih nastavnika, upisivanje dece na što više vannastavnih aktivnosti ili plaćanje što boljih letnjih programa sporta, jezika - nikad nije dosta dodatnog učenja i aktivnosti da bi se dete pripremilo da bude uspešno kao njegovi mama i tata. Da li je sve to tako korisno kao što se misli?

"Ideja je da deca, posebno u bogatim zajednicama, nose veliki teret, a to je da umnože bogatstvo svojih roditelja“, kaže ona. Roditelji i deca danas znaju da je mnogo teže jer smo uveli oštru nejednakost. Više nije jasno da li će svaka generacija proći jednako dobro kao i njihovi roditelji, ako ne i bolje u životu.”

 „Dete će se osećati kao neuspeh ako ne može tako dobro da se snađe kao njegovi roditelji.“

Roditelji vrše pritisak na svoju decu da budu finansijski uspešni kao što su oni bili ali ekonomska realnost sa kojom se deca danas suočavaju bitno je drugačija. Školarina i troškovi života su se više nego udvostručile tokom poslednjih 20 godina. Više nije izvesno da će svaka generacija proći jednako dobro ili loše kao i njihovi roditelji.

Tokom svog istraživanja, Volas je intervjuisala dečaka iz osmog razreda koji je rekao da želi da bude arhitekta kada odraste. Ali kada je pogledao platu prosečnog arhitekte i cenu sopstvenog doma, postao je obeshrabren. “Ako budem projektovao i gradio svoju kuću iz snova, ja to neću moći da priuštim“, rekao joj je.

“Nije potreban vrstan računovođa da bi se otkrio životni stil i imetak roditelja“, kaže ona.”Dakle, za decu važi - ako to nisi u stanju da stekneš kao i tvoji roditelji, ti si promašaj. Dete se oseća kao da ne može da se meri sa svojim roditeljima i oseća se kao da je neuspeh ako ne možete tako dobro da stiče.

Deca „pomešaju sebe sa svojim dostignućima“

Opsesija roditelja da njihova deca pohađaju elitne škole takođe znači da ne priznaju realnost. Generalno, mnogo teže je ući na fakultet nego što je to bilo pre 30 ili 40 godina. Godine 1980. primljeno je skoro 21% onih koji su se prijavili na Univerzitet Jejl . U 2023. taj broj je bio samo 4,4%. Na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu primljeno je 42% onih koji su se prijavili 1989. godine . U 2023, nešto manje od 9% je prihvaćeno .

“Mnogi roditelji su išli na prestižne fakultete kada je stopa upisa bila 20%“, kaže Volas. „Kada smo i moj muž i ja išli na Harvard, stopa upisa bila je 18%. Sada je 3%. Ideja da se deca drže standarda njihovih roditelja nije više održiva, a to je nešto što roditelji treba da imaju na umu.”

Iako bi namera mogla biti da se deca podstaknu da daju sve od sebe, mnogi roditelji šalju poruku da ako ne uđete u određenu školu ili ne zaradite visoku platu, onda ste manje vredni ili potpuni promašaj.

“Današnja deca mešaju svoju ličnost sa svojim dostignućima“, kaže Volas.

Da bi pomogla deci da odvoje svoja dostignuća od sopstvene vrednosti, Volas kaže da roditelji treba da „odbace pretpostavku“ da postoji samo jedan način da se uspe. Pustite decu da učestvuju u aktivnostima u kojima uživaju, bez obzira da li to izgleda dobro na njihovim prijavama za škole i fakultete. Najvažnije je da prate sebe, svoje talente i interesovanja i bave se onim što ih zaista zanima, ma šta to bilo.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO