Badnji dan koji se obeležava 6. januara dobio je naziv po badnjaku koji se tog dana seče, a to je ujedno i, može se reći, glavni običaj koji se povezuje sa ovim danom. Muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u zoru, pre nego što sunce izađe, odlaze u šumu po badnjak. Pri sečenju badnjaka, koji se inače seče od hrasta, pazi se da odsečena grana ne padne na istočnu stranu, kao i da se prilikom pada ne zaustavi na okolnom drveću jer, prema verovanju, to zaustavlja i sreću kuće.

Domaćin isečeni badnjak donosi kuću i ostavlja ga ispred vrata, naslonjenog uz kuću, a zatim ga unosi u dom kada zađe sunce.

Samo unošenje badnjaka mališanima je uglavnom veoma zanimljivo jer ga prate određeni rituali. Naime, kada domaćin sa badnjakom pokuca na vrata i ukućani pitaju: "Ko je?", on odgovara: "Badnjak vam dolazi u kuću!" Zatim domaćica, otvarajući vrata govori: "Dobro veče, badnjače", a domaćin ukućane pozdravlja rečima: "Srećno vam Badnje veče!". Kada oni otpozdrave: "Bog ti dobro dao i sreće imao", domaćica iz sita u koje je prethodno stavila žitarice, suve šljive, orase, njima zasipa domaćina.

Badnjak
Shutterstock Badnjak

Kada se badnjak unese u kuću, ukućani se prema njemu odnose kao prema živom biću, a zatim sledi paljenje badnjaka - koji je prethodno celivan, namazan medom i stavljen na ognjište - pri čemu deca džaraju vatru tj. raspaljuju je grančicama, govoreći: "Koliko varnica toliko parica, pilića, košnica...".

S obzirom na to da paljenje badnjaka za mnoge nije moguće u modernim uslovima života, organizuje se i paljenje badnjaka ispred manastira i crkava, gde domaćin može da odnese svoj badnja i naloži ga zajedno sa velikim badnjakom.

Običaj je da se po podu prostre slama – nekad se prostirala po celoj kući i na njoj se večeralo, na podu, a danas se uglavnom jede za stolom, a slama se tek simbolično stavi ispod stola – a na nju se postavljaju posna jela. Pre samog postavljanja, a prilikom unošenja slame, sledi jedan od običaja koji je deci najinteresantniji. Naime, prilikom unošenja slame stariji ukućani, najčešće domaćin, imitra kvocanje, a domaćica i deca idu za njim i pijuču.

Nakon sedanja na slamu, u nekim krajevima je običaj da roditelji deci daruju slatkiše, voće.Ovaj običaj ima predivnu simboliku – kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih čuva, tako i roditelji svoju decu, a Hrist opet svoju decu, tj. sve ljude.

Veruje se da na Badnji dan ništa ne valja da se pozajmljuje iz kuće, a pozajmljeno se traži natrag.

POSNA TRPEZA

Najvažniji deo trpeze za Badnji dan je badnjački kolač, koji domaćice mese rano ujutru. Ovaj kolač se različito mesi u raznim krajevima Srbije, ali je uglavnom svima zajedničko da se pravi bez kvasca.

Riba, vino, med, so, kao i pasulj, uglavnom su namirnice koje se nađu na svakoj trpezi za Badnje veče. Takođe, običaj je da se ne pojede sve sa trpeze, ali i da se ništa ne rasklanja nakon večere jer su, prema verovanju, svi preci te večeri sa nama. 

BONUS VIDEO:

BADNJI DAN I OBIČAJI MONDO/Teodora Orlandić

(Yumama/N. Z.)