MOJOJ PRIJATELJICI KOJA JE POSTALA MAMA PRE MENE: Osuđivala sam te i žao mi je

Osuđivala sam te, prijateljice, i žao mi je.

Nisam imala nameru. Grešila sam, mnogo. Sada to vidim.

Kada ste davali detetu pastu, pitala sam se zašto ih niste terali da jedu nešto zdravije.

Osuđivala sam te i žao mi je.

Ko sam ja da imam mišljenje o tome ko je kakva majka? Možda se dete budilo tokom cele noći, pa ste oboje umorni. Možda se hranite savršeno zdravo sve vreme, pa ste želeli da upoznate dete sa drugačijim ukusima.

Osuđivala sam te i žao mi je.

Kada si dala deci telefon da budu mirna nekoliko minuta, pitala sam se zašto nisi odabrala neku knjigu kao zanimaciju. Trebalo je da cenim što si pronašla način da okupiraš dete da bismo proćaskale bez prekidanja. Bolje bi bilo da sam promislila o tome da li mogu nekako da ti pomognem.

Osuđivala sam te i žao mi je.

Istog momenta kada si podigla glas na dete, ja sam ustuknula. Umesto što sam te posmatrala nekim ružnim očima, trebalo je da se zapitam šta je dovelo do toga. Trebalo je da shvatim da si to veče legla u krevet i zaspala u suzama što si vikala na dete.

Osuđivala sam te i žao mi je.

U to vreme nisam shvatala da iscrpljenost može toliko uticati na čoveka, bez obzira na to koliko dobru dušu ima. Nisam znala da će i hormoni nakon porođaja imati toliki uticaj. Ali trebalo je da te to pitam, a ne da donosim zaključke.

Osuđivala sam te i žao mi je.

Kada je dete imalo napad besa u marketu i kada si mu dala čokoladicu u zamenu za ćutanje, zašto sam mislila da je to pogrešno? Sve oči su bile uprte u tebe dok je vrištao na podu. To je bio jedini, najbrži i najefikasniji način da ga smiriš. Šta je tu uopšte toliko strašno? Prijatelji ne treba samo da posmatraju sa gađenjem, već da budu tu i pomognu. Plašila sam se da će i mene svi ti stranci posmatrati.

A sada sam ja ta koja se osuđuje. Sada sam ja ona sa druge strane ograde. Sve oči su u mene uprte. Savršen roditelj sam bila pre nego što dobila dete.

Ali sada razumem i nadam se da nije kasno.

Stidim se svojih postupaka. Volela bih da sam shvatila ranije. Sada mogu da pretpostavim koliko ti je bilo teško, naročito kada te svi posmatraju i procenjuju.

Osmeh umesto osude stranca bi mnogo pomogao. Razumem kako je kada ti treba pomoć prijatelja da podigneš kolica, da pridrži dete, da uradi nešto jer ti ne možeš. Potreban je prijatelj koji razume što otkazuješ kafu jer si iscrpljena. Nije teško biti takav prijatelj, samo je važno ne osuđivati dete. Nije teško i shvatam to sad.

Osuđivala sam te i žao mi je.

Obećavam ti da ću svakom sledećem roditelju pomoći, biti tu i podržaću. Bez osude i prekih pogleda. Naučila sam lekciju i to je način na koji ću se iskupiti.

Roditelji treba da se drže zajedno, a ne da budu protiv. Svaki roditelj se trudi da uradi najbolje. Ne treba nikada osuđivati.