Aktuelni Porodični zakon nudi najbolje rešenje za dete - zajedničko starateljstvo.


Zajedničko starateljstvo je zahtevan model za roditelje. Bivši supružnici bi trebalo da se ponašaju kao da su i dalje u braku, ali  da prihvataju nove partnere i sve drugo što život nekadašnjeg bračnog druga donosi, rukovodeći se svešću da postupaju najbolje za svoje dete. Sudeći prema dosadašnjim iskustvima, tek retki uspešno ostvaruju ovaj model brige o detetu.

Razvod braka je stresna situacija za partnere i decu podjednako. Ukoliko su konflikti svedeni na minimum i supružnici se opredele za sporazuman razvod, to će biti povoljnija situacija za sve učesnike u teškoj situaciji razvoda braka. Pored činjenice da na taj način može da se prođe sa manje poteškoća, opcija sporazumnog razvoda nudi još jednu, važnu mogućnost za samo dete ili decu.

Prema Porodičnom zakonu, koji je na snazi od jula 2005. godine, kada dođe do sporazumnog razvoda, supružnici mogu da ostvare vršenje roditeljskog prava na dva načina: zaključenjem sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, ili sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Zajedničko vršenje roditeljskog prava roditelji mogu da ostvare ukoliko sud proceni da je to u najboljem interesu deteta.

Pismeni sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava je u praksi poznat pod terminom «zajedničko starateljstvo». Iako bi već iz samog naziva trebalo da bude jasno šta takav koncept brige o detetu podrazumeva, postoje određene nedoumice. Ovo su odgovori na osnovna pitanja o ovoj, za dete izuzetno povoljnoj zakonskoj mogućnosti.

Iskustva drugih

U SAD-u je uobičajena praksa da se u sklopu sporazumnog razvoda braka i odluke o zajedničkom starateljstvu, koja je uglavnom regulisana u postupku medijacije, sačini roditeljski plan. To je pisani sporazum kojim se roditelji saglašavaju o načinu ostvarivanja roditeljskih prava i dužnosti po prestanku bračnog života. Takav sporazum treba da sadrži odredbe o tome gde će dete živeti, vremenu i trajanju međusobnih susreta roditelja i deteta, načinu na koji će donositi odluke koje su od značaja za dete (obrazovanje, medicinski zahvati...).

Šta je zajedničko starateljstvo?

- Najjednostavnije rečeno, to je situacija u kojoj se brak između supružnika razvodi, ali su i dalje roditelji, i na tom planu nema nekih značajnijih promena u odnosu na dete, osim činjenice da mama i tata ne žive zajedno. Praktično, za dete znači da će se roditelji ponašati kao da su u braku. Zajednički će se dogovarati o svim važnim pitanjima vezanim za život deteta, zajednički donositi odluke i međusobno se obaveštavati o događajima u životu deteta, kao i o svim uočenim promenama. Zatim, dogovaraće se i u vezi obavljanja svakodnevnih dužnosti, kao što su odvođenje deteta u vrtić ili u školu, na sport i slične aktivnosti, ali i u vezi poseta lekaru, i oko svih drugih važnih obaveza.

Sa kim živi dete?

- Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i činjenica gde će živeti dete, odnosno šta će se smatrati prebivalištem deteta. Zakon jasno ukazuje na to da se mora znati prebivalište deteta, što znači da nema mesta proizvoljnom tumačenju - «dete će malo da živi kod tebe, a malo kod mene». Dete živi samo sa jednim roditeljem, a dinamika viđanja roditelja sa kojim ne živi je određena dogovorom roditelja i podelom obaveza. U psihološkom smislu, za dete je izuzetno važno da zna gde mu je dom. 

U kojoj meri je koncept zajedničkog starateljstva pogodan za dete?

- Model zajedničkog starateljstva je najpogodniji za dete ukoliko je roditeljsko funkcionisanje bivših partnera usklađeno i očuvano, ako nije opterećeno konfliktima ili problemima koji su uslovili razvod braka. Ovaj koncept podrazumeva u potpunosti očuvanu i kvalitetnu komunikaciju među roditeljima, njihove usklađene i funkcionalne vaspitne obrasce, očuvano poverenje i međusobno poštovanje. Na taj način, dete dobija poruku da je i dalje jednako voljeno od strane oba roditelja i sprečava se traumatičan osećaj gubitka zbog razdvajanja oca i majke.

Kako to izgleda u praksi?

- Čini se da je prevazilaženje svih konfliktnih situacija koje su dovele do razvoda preveliki zahtev za roditelje, a to predstavlja osnovu za dalje zajedničko staranje o detetu. Dogovor, međusobno poštovanje, uvažavanje, kulturno ophođenje, komunikacija - kao da su apstraktni pojmovi za roditelje kada je reč o interesu zajedničkog deteta. 

Razvod je vreme velikih promena, a na koji način će se prevazići, zavisi od mnogo faktora. Istraživanja su pokazala da se deca čiji su roditelji okončali brak bez svađa i velikih reči, brže oporavljaju u odnosu na decu koja su prisustvovala burnim i žestokim raspravama. Ukoliko su se roditelji neprestano svađali, ili je atmosfera u kući odisala napetošću, besom, tugom - razvod roditelja može da predstavlja olakšanje za dete. 

Koliko je prisutan model zajedničkog starateljstva kod nas?

- Nažalost, u našoj sredini nije zastupljen u meri u kojoj bi to bilo poželjno. Prema evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, tokom 2009. godine su se nadležni sudovi češće obraćali ovoj ustanovi za mišljenje u vezi sa predlozima za sporazumne razvode brakova u odnosu na tužbe. Ali, reč je pre svega o sporazumima o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ipak, tokom prošle godine, Gradski centar za socijalni rad u Beogradu je primio 567 zahteva od strane sudova za procenu sporazuma roditelja, u odnosu na 452 zahteva za mirenje po tužbi za razvod braka. Nažalost, nije evidentiran nijedan zahtev suda za dostavu mišljenja u vezi predloga za zajedničko vršenje roditeljskog prava. To ne znači da ovih predloga nije bilo u proteklom periodu na području Beograda, već da ih naš način evidentiranja posebno ne izdvaja.

Kako ostvariti komunikaciju koja je najpogodnija za dete?

- Za dete je veoma važna postojanost, doslednost, kao i podrška i ljubav oba roditelja. Dete nikada ne treba staviti u poziciju da bira između roditelja. Razvod treba da bude prestanak braka, a ne prestanak roditeljstva.

Kako olakšati razvod detetu?

- Dete je u veoma nezavidnom položaju ukoliko nije adekvatno pripremljeno od strane oba roditelja, upoznato sa planovima roditelja u vezi njegove dalje organizacije života, i to na način koji je prilagođen njegovom uzrastu i zrelosti. Za dete je važno saznanje da su roditelji doneli odluku o razvodu i da ono nije krivo zbog toga što tata i mama neće živeti zajedno. S obzirom da je to situacija koja je za dete puna otvorenih pitanja, potrebno mu je omogućiti da postavlja pitanja, da iskaže svoja osećanja i strahove.

Na neka pitanja, roditeljima neće biti jednostavno da odgovore. Ipak, važno je da daju odgovore koji su prilagođeni uzrastu deteta i da odgovaraju realnosti.

Da li je model zajedničkog starateljstva preporuka u slučaju razvedenog braka?

- Ukoliko su ispunjeni navedeni preduslovi, ako je to rešenje prihvatljivo za oba partnera, i ukoliko će takvo rešenje da osigura emocionalnu stabilnost za dete, onda koncept zajedničkog starateljstva jeste preporuka kada dođe do razvoda braka. 

Šta kaže zakon?
Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
Član 76.
(1) Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.
(2) Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

Tekst je nastao u saradnji sa Oliverom Simendić, psihologom, specijalistom porodične medijacije iz centra za analitičko-istraživački rad Gradskog centra za socijalni rad.

Milica Gacin