Zbog prehlada, infekcija i stomačnih virusa, roditelji koji idu na letovanje sa malom decom ponekad više vremena provedu u hotelskim sobama i apartmanima nego na plažama. Da li takve situacije imaju i dobru stranu jer jačaju imunitet najmlađih? Da li je za decu bolje da se kupaju u slanoj morskoj vodi ili možda u bazenu, u rizortu? O ovoj temi su u emisiji "Jutro" na TV Prva govorili pedijatar dr Saša Milićević i specijalista higijena Veroslava Stanković.
Dr Milićević je najpre odgovorio na pitanje da li boravak u hotelskim sobama može da ima i pozitivne strane za decu.
"To zna da bude nekad avantura odlazak sa decom na odmor, naravno svi se radujemo, ali nekad ima neko nepisano pravilo da se deca obično razbole dan-dva pred odmor ili bar dan-dva nakon što dođu. Kada dođu tamo, pogotovo recimo kad se ide u Tunis, u Egipat, njihova voda je drugačija, hrana drugačija, to je dobra hrana mislim, dobra voda, ali je to drugačiji sastav, taj mikrobiološki, nekad se desi da deca ili odrasli jednostavno dobiju dijareju.
I promena klime takođe, pogotovo ako neko dete ima bronhoopstrukciju, ako ima astmu, prvo samo ulazak u avion zna da napravi problem, i ta promena pritiska, ili ako je to u pitanju beba, onda dolazak tamo na drugačiju klimu, na tu visoku temperaturu, ali vrlo često se desi da ta drugačija klima, drugačija voda, drugačija hrana, dovede do toga da im se prvih dana, a nekad nažalost i ceo odmor, da im se prosto smuči. Naravno, to je jako individualno, ali ne treba razmišljati negativno. Odmor je jako važan. Jako su važne te aerosoli iz mora, jako je važna ta morska voda. I to mnogo znači deci, a znači naravno i nama".
Specijalistkinja higijene ishrane Veroslava Stanković prokomentarisala je i različit ukus pijaće vode u Grčkoj, Crnoj Gori i sličnim destinacijama.
"Naravno da jeste, vode dolaze iz različitih reka, različiti su načini prerade vode i oduvek je važilo da one bivše zemlje komunističke zemlje, znači, Bugarska, Rumunija, Srbija negde, Hrvatska, da su imali dobar sistem prerade vode i da tu nikad nije trebalo da se vodi računa. Međutim, znači, svaki sistem ima nešto svoje, cevi možda nisu toliko nove nego stare, tako da treba voditi računa u zemljama u koje se ide, a gde nije izvorno područje naše, da se koriste za početak flaširane vode i obavezno da se nose sredstva koja će sprečiti neke probleme sa stomakom i naravno, da se koriste probiotici iz zemlje. Ako je, što kažu, zlu ne trebalo, da se koriste probiotici iz zemlje gde koristimo tu vodu. Znači, nećemo nositi naše probiotike, nego ćemo lepo kupiti u zemlji gde smo došli".
Pranje voća i povrća vodom sa česme takođe može da izazove probleme.
"Može, vrlo često, naročito kad smo u rizortima, ali ne razmišljamo o tome. Egipat, znamo kakvu Egipat ima vodu i da može da bude vrlo štetna po naše stanovništvo, po njihovo ne jer su oni navikli. Međutim, mi lepo pojedemo i lubenicu i voće ne razmišljajući o tome i ništa nam se ne desi. Ali ima ljudi kojima se desi, ali tu treba razmišljati da li su se kupali u bazenu, da li su dok su se tuširali, progutali vodu, da li su oprali sopstvene ruke. Gutljaj vode najčešće nije opasan, ali ako je neko sa slabijim imunim sistemom, može da se desi", ističe Stanković.
Gotovo je neizbežno da se deca malo nagutaju vode kada su na moru, a da li to može da bude opasno?
"Morska voda je, po svom sastavu, dosta slična našim telesnim tečnostima. Tako da, svi smo se mi nagutali toga. Znači, ta voda je dobra, nije štetna. I sad, naravno, je vrlo važno da se sad neke kanalizacijske cevi, kao u nekim letovalištima ovde blizu nas, ne izlivaju. Znate, izlivaju se mnogo blizu, ima tu i širih i nekih zagađivača koji mogu da naprave probleme. Ali sama morska voda nije strašna. I ako dete popije, neće mu ništa biti".
Voda u bazenu
Kada je u pitanju voda u bazenu, ona je puna hlora, a dr Milićević ističe da je "hlor hemijsko sredstvo koje je jako korisno. Ali, ako neko unese veću količinu, može da napravi probleme, da napravi disbalans, da napravi poremećaj i ravnoteže u stomaku. Drugo, ima dece koji imaju alergiju na hlor, pa im budu crvene oči, ili, recimo, dete ima astmu, alergijsku neku reakciju, onda počne teško da diše i onda taj hlor može da napravi problem. Tako da, uvek postoji taj neki rizik da će dete biti u kontaktu sa time".
Dobri efekti morske vode
"Pre svega, ima soli i ta koncentracija soli u stvari ne dozvoljava razvoj bakterija, onda ima jod i ima drugih mineralnih materija. Ne pominjemo često te aerojone. U morskoj vodi, odnosno iznad same morske vode, ima negde više od 5.000 negativnih aerojona koji su pozitivni za naše zdravlj - kako za endokrini sistem, tako i za želudac, mentalno zdravlje. Ako dete proguta malo vode, ništa strašno, pročistiće se i negde možda imamo čak i imunitet, odnosno imamo zdravlje u toku zimskog perioda da ređe ima neke respiratorne infekcije", napominje Stanković.
Da li je za decu bolje more ili bazen
"Ja sam uvek za morsku vodu. Uvek sam za morsku vodu, bez obzira što je bazenska voda hiperhlorisana. To znamo ovde za Srbiju da je hiperhlorisana, međutim nikad ne znamo šta se dešava u drugim državama i niko od nas ne proučava njihov zakon, zakon za bazenske vode. Tako da opet pre sam za morsku vodu, mada deci treba pustiti taj bazen jer stvarno za decu uvek imaju, naročito ako su ti rizorti, sve i svašta u bazenima i oni više vole bazene nego morsku vodu", ističe specijalista higijene ishrane.
Dr Milićević ističe da deca u bazene možda piške, neki možda i kake, te da bazen nikada ne može da bude čist koliko more.
"Ali deca vole, znate, prosto ne možete da im zabranite i ja mislim da nema smetnje da bude jedno i drugo, ali uvek je morska voda, zato smo i došli na more, bazen imamo i ovde, ali more je more. Bez obzira na talas, bez obzira na pauk-ribu, sad stalno pričaju o toj ribi, ispada da ne postoji druga riba u tom moru, sam te. I, mislim, postoje tako neke opasnosti u moru, meduze. Sve je to u redu. Ali, bar, oni mali bazeni roditelji mogu da kupe gumeni, nije skup, pa da stavljaju morsku vodu i da dete tu uživa".
Šta ako dete dobije dijareju na moru
Koliko god da ste oprezni, čini se ponekad da dijareju i stomačni virus na moru ne možete da izbegnete. Šta u tom slučaju pomaže da se dete brzo oporavi?
"Pre svega, svi ovi suplementi koji se koriste, aktivni ugalj pre svega, znači da apsorbuje te toksine, neki probiotik, ukoliko ima jogurt, kefir ili neki od tih mlečnih proizvoda koji imaju probiotske bakterije, supice... Malo hrana suvlja, znači neki tost, kuvan krompir, šargarepa, malo belog mesa, vrlo brzo će se dete vratiti u normalu. Deca su takva da se vrlo brzo oporave, za razliku od nas starih", ističe Stankovićeva.
BONUS VIDEO:
