Infekcije kože, uha, urinarnog trakta: Opasnosti na bazenima za decu i odrasle

Uveliko se bližimo letu, a temperature poslednjih nedelja to svakako nagoveštavaju. Mnoge građane obradovala je zato vest o otvaranju bazena i kupališta gde će moći da se rashlade i uživaju u suncu. Ipak, iako može biti lepo, kupanje i prevelika izloženost vodi na javnim kupalištima nosi sa sobom određene opasnosti. Evo čega se treba pripaziti i ko posebno mora da obrati pažnju kada je kupanje u bazenu u pitanju.

Kako je u razgovoru za "Blic" objasnila dr Ivana Ristanović Ponjavić, specijalista higijene i šef Odseka za vode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, kvalitet vode u javnim bazenima na teritoriji grada Beograda je dobar, kako u zatvorenim bazenima, koji se kontrolišu tokom cele godine, tako i u upravo aktiviranim na otvorenom, za koje su urađene prve analize.

"Kontrola vode iz bazena tokom epidemije nije pojačavana, budući da se kovid 19 ne širi putem vode, ali su date preporuke za sprečavanje širenja infekcije u ovim objektima. I pred ovu kupališnu sezonu smo dali preporuke za rad bazena na otvorenom koje su javno dostupne, a koje podrazumevaju poštovanje fizičke udaljenosti, pojačanu ličnu i higijenu prostora, dezinfekciju opreme i pribora i upotrebu lične zaštitne opreme prilikom svake aktivnosti koja onemogućava poštovanje fizičke udaljenosti", kaže Ristanović Ponjavić.

Prema njenim rečima, ukoliko voda nije mikrobiološki ispravna, može doći do infekcije uha, takozvanog "plivačkog uha", infekcije kože, infekcije oka urinarnog trakta.

"Moramo zbog toga i pred početak ove kupališne sezone da istaknemo da je za zdravlje kupača presudno njihovo ponašanje, pa tako i ovoga puta apelujemo na obavezno pridržavanje preventivno sanitarno-higijenskih mera, kao što su korišćenje dezo barijera, tuširanje pre i nakon izlaska iz bazena, te obavezno korišćenje toaleta", ističe Ristanović Ponjavić i dodaje da je obavezno izbegavanje korišćenja bazena u slučaju postojanja akutnih respiratornih, urinarnih i digestivnih oboljenja, oboljenja kože i sluzokože, kao i u periodu rekonvalescencije, odnosno oporavka od navedenih oboljenja (7-10 dana nakon prestanka svih simptoma bolesti).

Ristanović Ponjavić naglašava da se preporučuje i izbegavanje ronjenja i skakanja, kao i sedenje na površinama neposredno oko bazena, a zarad smanjenog rizika od povreda i infekcija.

"Naglašavamo da samo dosledno pridržavanje svih navedenih mera, uključujući i aktuelne protivpandemijske mere, može da obezbedi bezbedno kupanje i rekreaciju", zaključuje Ristanović Ponjavić.

"Plivačko uho", konjuktivitis oka, gljivične infekcije...

Mnoge od nas barem je jednom zadesila ova nezgodna i bolna infekcija, a reč je o plivačkom uhu, koja je ujedno i najčešća letnja upala. Dobija se usled kontakta sa vodom, bilo na moru ili u bazenu.

Simptomi koje možete primetiti su natečeno uvo, bolno na dodir, dok se kod nekih javlja i gnojenje, koje se leči antibioticima i antimikoticima, dok stručnjaci savetuju da nikako ne koristimo štapić za uvo, jer može doći do još većeg proširenja infekcije, ističu oni.

Bazen je takođe idealno mesto i za nastanak gljivica na koži, kojima naročito pogoduje toplota i vlaga u vlažnim peškirima i kupaćim kostimima, ali i vlažnim podovima, svlačionicama koje su na javnim kupalištima i te kako prisutni. Simptomi ove zaraze jesu izraženo crvenilo upaljene regije, a to su najčešće stopala, svrab i pucanje kože, te se kao prevencije preporučuje obavezno nošenje papuča prilikom posete javnim bazenima

Infekcija tipična za bazen jeste i takozvani bazenski konjuktivitis, koji se još naziva i infekcija oka. Nastaje usled kontaminacije bazena urinom osobe koja ima određenu genitalnu infekciju. Simptomi koji se mogu javiti su crvenilo, suzenje oka, osećaj stranog tela u oku, otok kapka i osetljivost na svetlost. Kao način lečenje doktori preporučuju da obavezno potražimo stručnu pomoć, ali da se u većini slučajeva kod svih vrsta upala oka daju antibiotske kapi za oči.

Ono čega takođe treba da se pripazite ukoliko posećujete bazen jeste i neprijatna dijareja. Zapravo, plivanjem, ronjenjem i brčkanjem u toploj vodi, često se desi da se slučajno nagutamo bazenske vode, a stručnjaci smatraju da je dovoljan samo jedan gutljaj, pa da ne napuštate toalet narednih nekoliko dana.

Kao način sprečavanja ove nelagodnosti, posetiocima se preporučuje da, ukoliko su imali ovaj stomačni problem u poslednje dve nedelje, izbegavaju kupališta i tako smanje rizik da zaraze istom druge ljude jer, iako danas bazeni koriste sistem za dezinfekciju, kupači su određenim bakterijama i dalje izloženi pre nego što hlor uspe da ih ubije.

Pročitajte i...