Roditelji sa nestrpljenjem očekuju da dete samostalno prohoda i u toj želji često koriste razna pomagala, dubak, kaiševe. Pri tom uglavnom nemaju dovoljno znanja o normalnom motornom razvoju deteta i štetnim posledicama ubrzavanja razvoja. Ako dete nije imalo priliku da samo dođe do uspravnog položaja, da nauči kako se to radi, neće koristiti mišiće na pravilan način pa će šema ustajanja biti nepravilna. Kako se ove šeme vremenom automatizuju, kasnije to nije moguće promeniti.

Sva zdrava deca od samog rođenja znaju kako se hoda, rađaju se sa urođenim refleksom i zato ne postoji nikakva potreba da ih bilo ko tome uči.

Povremeno se pojavi “novi izum” za pomoć roditeljima kao što su krugovi za koje se deca drže dok ih odrasli uspravljaju. Na ovaj način se deca nepotrebno forsiraju da budu na nogama iako očigledno nisu spremna, jer da jesu već bi hodala samostalno. To vreme treba da koriste da uvažbavaju ono čime su već ovladala. Na ovaj način mogu da se povrede osetljivi dečiji zglobovi, laktovi i ramena jer pri gubitku ravnoteže krenuće da padaju a odrasli će, verovatno, da naglo povuku ručke da bi sprečili pad. Ovakve povrede se dešavaju i kada decu neko vodi držeći ih za ruke. Čak i kada to nisu uganuća i iščašenja, mikro traume mekih tkiva ruku se sigurno dešavaju i ostavljaju posledice. Držeći se za kolutove refleksno a ne voljno, prilikom pada umesto da se dočeka na ruke, dete će još više stisnuti šake i pašće direktno licem na dole.

Deci je mesto na podu, na zemlji, travi, na ravnoj čvrstoj podlozi dok ne prohodaju. 

Roditelji, ako želite da vam se dete pravilno razvija, dozvolite mu da to uradi samo onako kako je priroda odredila, budite uz njega da ga ohrabrite u pokušajima i da ga nagradite pohvalom kada uspe da stane na svoje noge i napravi prve samostalne korake.

Pogledajte intervju sa našom stručnom saradnicom i otkrijte kada je dete zaista spremno za prvi korak: