'Moja beba hoće da hoda': Štetne posledice preranog postavljanja na noge

Nestrpljivi i nedovoljno informisani roditelji ponašanje deteta koje pokazuje potrebu da se kreće, pogrešno tumače željom za hodanjem. U toj situaciji uglavnom stavljaju dete u dubak kako bi što pre prohodalo.

Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati. Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda uz pomoć pridržavanja za ruke  takođe se remeti  njegov normalan motorni razvoj. Da bi dete prohodalo neophodno je da neurološki sazri na šta se ne može uticati spolja pa ovo učenje može da potraje mesecima.

Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja, dete će najverovatnije biti stavljeno u dubak i na taj način potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja biće nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati bez oslanjanja na ruke.

Štetene posledice preuranjeg postavljanja na noge

Uspravljanje deteta koje nije spremno za to je beskorisno i može biti opasno.

Razvoj bebinih stopala nije završen njenim rođenjem. Koštano i hrskavičavo tkivo je i dalje mekano, mišići se tek formiraju, pa delovanjem spolja može da dođe do oštećenja i krivljenja (što se dešava kada se dete postavi na noge pre vremena). Posledice mogu da budu nepravilan razvoj stopala i kolena, pod težinom tela potkolenice mogu da se iskrive što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba.

Prirodan put ka prohodavanju

Dete najpre nauči da puzi, zatim iz četvoronožnog prelazi u sedeći položaj i obrnuto, podiže se na kolena i iz klečećeg položaja, uz pridržavanje, pravi iskorak jednom nogom i zauzima uspravan položaj. Tek nakon ovoga spremno je za prve samostalne korake. To se najčešće dešava između 14. i 16. meseca, sa tolerancijom do četiri meseca “kašnjenja”, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, ali i ako se to desi u 21. mesecu.

Saveti za roditelje

Dete će prohodati kada  bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, prvo hoda uz pridržavanje za okolne stvari, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održava bočnu ravnotežu prebacujući težinu, i na kraju uspostavlja ravnotežu napred-nazad. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi osam samostalnih koraka može se reći da je prohodalo. Sve ovo može da traje i po nekoliko meseci.

Roditelji greše jer nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima, zato je neophodno posavetovati se sa fizioterapeutima koji će vas, kroz odabrani program vežbi, usmeriti ka pravilnom motornom razvoju.

Da bi se dete nesmetano razvijalo, nikako ga ne treba stavljati u prinudne položaje za koje ono nije spremno, niti ga prerano stimulisati na aktivnost za koju nije zrelo. Za to postoje određeni uzrasni okviri ali ne treba da brinete ako se vaše dete ne uklapa u njih, važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom.