Saveti logopeda: Govorna terapija kroz tretman pokretom

Veza između govora i psihomotorike je neraskidiva, jer sva iskustva koja se izražavaju govorom stičemo najpre zahvaljujući psihomotornom sklopu. 

Kao i prvi pokreti, govor se javlja onda kada postoji potrebna neurološka zrelost. Zrelost je u velikoj meri određena kvalitetom i količinom iskustva i načinom na koji se ono obrađuje i koristi. Osnovni instrument za sticanje iskustva na ranom uzrastu je telo i njegovi  čulni sistemi (sluh, vid, dodir, ravnoteža, ukus i miris). Sve što dete doživi i opazi čulima, senzorne informacije, putuju prema mozgu gde se obrađuju i daje im se neko značenje. Isto tako, kada se u našoj svesti javi potreba za nekom aktivnošću, impuls za pokret putuje od mozga do mišića, čijom aktivnošću je on omogućen. Putevi kojima se kreću informacije (od sveta prema nama i od nas prema svetu) će biti bolje formirani (odnosno one će se brže kretati) kada dete koristi telo u saznavanju sveta i odnosa sebe i sveta.

Da bismo imali jasan sadržaj nekog pojma koji koristimo u mišljenju i govoru, potrebno je da postoji raznovrsno iskustvo sticano telom. Da bi dete znalo šta znači gore, a šta dole, moralo je da obrati pažnju na predmete koji se nalaze gore i predmete koji se nalaze dole, na igru u kojoj su njegove ruke čas gore, čas dole, da je glava gore, a noge dole, da se penje gore, a spušta dole, da loptu možemo baciti gore, a možemo i dole, da bismo videli ono što je gore glavu podižemo, a dole je spuštamo.

Kada postoji zastoj u razvoju govora, često je prisutna nezrelost ili usporen razvoj funkcija CNS-a. Tada je potrebno omogućiti detetu da angažuje svoje telo, da stiče raznovrsno iskustvo, čijom će centralnom obradom biti podstaknuto sazrevanje neuroloških funkcija. Dodatno, s obzirom da su pokreti govornih organa tokom pričanja fina motorika (oralna praksija), potrebno je razvijati finu motoriku ili spretnost prstiju. Osim toga, komunikacija je dvosmerni proces u kome smo prvo sposobni da razmenjujemo dodire, poglede, pokrete i emocije, a tek onda  reči.  

Vrlo je bitno da podsetimo da se sposobnost mozga da se preoblikuje pod uticajem iskustva smanjuje sa godinama – to je plastičnost mozga i najveća je u prve tri godine života. Zašto je to bitno za govor? Ako dete nije razvilo govor u prve tri godine ili je on oskudno razvijen, to znači da će mu biti potrebno mnogo više raznovrsnih stimulacija i iskustva kako bi se ono akumuliralo i bilo moguće napredovanje u razvoju. Osim što će mu trebati više iskustva, sam razvoj će teći sporije. Dakle, koristite vreme kada mozak deteta više i lakše upija pozitivne uticaje, da ga usmerite ili mu pružite više aktivnosti koje angažuju telo i sve čulne sisteme. Na taj način će govor, opažanje, mišljenje, pažnja i pamćenje biti kvalitetnije razvijeni. 

Reedukacija psihomotorike: Pokret kao stimulacija govorno-jezičkog razvoja

Kada su uključena u tretman pokretom deca postaju svesnija svoga tela, delova tela i pokreta koje izvode telom. Uče se da budu usmerenija na osobu sa kojom komuniciraju, da bolje prate verbalne sadržaje. Pažnju duže održavaju na nekom zadatku i mogu duže da ostanu u aktivnosti.  U prostoru kroz različite poligone uče da  kontrolišu svoje telo,  da odmeravaju i usmeravaju pokret a samim tim postaju spretniji i okretniji. Upoznaju se sa različitim materijalima i teksturama i na taj način bogate svoja iskustva. Takođe se upoznjaju i sa pravilnom upotrebom predmeta koje koriste u svakodnevnom životu. Kroz različite aktivnosti sa raznim predmetima vežba se fina motorika i podstiče se sazrevanje opredeljenosti za vodeću ruku. Uporedo sa reedukacijom psihomotorike pružiti dosta proprioceptivnih, vestibularnih, taktilnih, vizuelnih i auditivnih stimulusa u cilju stimulisanja pravilnog razvoja i sazrevanja na svim poljima. 

Sticanjem novih iskustava dete postaje svesnije, a samim tim se povećava i  radoznalost za sticanje novih iskustava i motivisanost za razne kako za motorne tako i za kognitivne radnje.