Prve važne lekcije: Kako pomoći detetu da razvije govor

Naš jezik se razlikuje od drugih jezika jer ima mnogo manje vokala, što predstavlja jedan od problema prilikom savladavanja drugih jezika. Međutim, kod beba u periodu spontane vokalizacije javlja se mnogo više vokala nego što ih ima u našem jeziku. Njihova vokalizacija je bogata kao i kod beba u drugim krajevima. Međutim, vremenom bebe gube one glasove koji kod nas ne postoje i počinju da prepoznaju samo one vokale koji su u našem govornom sistemu.  

Iako se javlja i veliki broj suglasnika, oni su nestabilni u odnosu na vokale jer je za njihov izgovor potrebna ne samo zrelost i koordinacija pokreta govornih organa, već i precizna artikulacija. 

U prelingvalnoj fazi govora, kombinovanje vokala i suglasnika i njihovo povezivanje u slogovima više liči na pesmu, nego na govor. Deca igrajući se govornim organima stvaraju mnoštvo različitih glasova. Oni u vokalnoj igri usvajaju ritam i intonaciju govora osluškujući govor okoline.  

U procesu učenja govora, u početku, nije bitno toliko značenje reči koliko je bitno kako one zvuče.

U prelingvalnoj fazi je izuzetno važno pružiti detetu što više iskustva stečenog putem svih čula (čulo vida, sluha, dodira, ravnoteže, mirisa i ukusa). Na taj način dete dobija raznovrstan sadržaj, i vremenom ga usvaja. 

Pratite i osluškujte potrebe svog deteta kako bi njegove razvojne potrebe bila zadovoljene.

Prilikom korekcije glasova, logoped vodi računa o tome kako i sa kojim glasovima kombinuje kritične glasove. Prave se kombinacije kritičnih glasova sa samoglasnicima kako bi unapredili i ubrzali proces izgradnje glasova. Ponavljanje određenih glasovih skupova i njihova primena u svakodnevnoj komunikaciji dovodi do jasne i precizne artikulacije. Tako na primer ukoliko nam je cilj da oslabimo napetost nekog glasa kombinovaćemo ga sa vokalima i izgovaraćemo kritičan glas u medijalnom i finalnom položaju (u sredini i na kraju reči). A ukoliko hoćemo da pojačamo napetost, izgovaraćemo ga u inicijalnom položaju (na početku). 

Ukoliko ispravljamo glas koji je kod govornika niže frekvencijske visine nego što treba, taj glas kombinujemo sa vokalom I ( jer je najviši vokal po frekvencijskoj visini, dok je A niži). Mesto artikulacije je povezano sa frekvencijskom visinom glasa. Pravimo kombinaciju sa onim glasovima koji olakšavaju artikulaciju distorzovanog glasa. Vokali su ti koji treba da pomažu u artikulaciji i akustički i artikilaciono. Da bi bili dobra „podloga“ moraju biti pravilno usvojeni. 

Pevajte vokale sa svojim detetom (Kako leti avion? Raširite ruke i izgovarajte dugo AAAAA; Kako beba plače? Namrštite se i izgovarajte dugo EEEEE), oponašajte životinje (Kako kuca laje? AV-AV) i ostale zvukove iz prirode (Kako duva vetar? UUUU; Kako skače lopta? OPA-OPA).

Korisno je što više komunicirati sa detetom. Pričajte u svakodnevnim situacijama, dok ga presvlačite, kupate, hranite. Pokušajte da sve što radite, detetu verbalizujte jer će dete tako lakše upoznati i doživeti sebe i svoju okolinu.

Evo nekoliko ideja kako možete podstaći razvoj govora kod svog mališana: