Alergije mogu biti izazvane određenom hranom ili drugim alergenima iz okoline.

Zbog čega se u javljaju alergije i zašto je poslednjih godina u porastu broj ljudi sa ovim problemom? 

Još uvek se u potpunosti ne zna zbog čega se javljaju alergije, ali su definitvno povezane sa imunitetom i našim crevima. 

Na porast alergija utiče porast zagađenja okoline, stres, kao i elektromagnetsko zračenja od strane telefona, rutera i vajrles tehnologije (EMF). 

Pre sto godina ljudi su bili alergični na jednu stvar, najviše dve, kada je reč o hrani, a danas imamo alergije na najrazličitiju i najčudniju hranu (npr. na peršun, beli luk, ananas), nešto što ranije takoreći nije postojalo. To nam govori da se nešto promenilo u našem telu, da ono postaje senzitivnije na više faktora. 

Postoji teorija da naš digestivni trakt, usled stresa izazvanog lekovima, okolinom, vakcinama, emocijama i slično, postaje propustljiviji (umesto da membrane budu čvrste i jake sa minimalnim prorezima, usled stresa, se otvaraju veće rupe u crevima i ona tad apsorbuju veće molekule hrane i toksina koji dodatno prave upalni proces u telu i takođe zbunjuju naš imuni sistem koji ih ne prepoznaje te telo počinje da reaguje alergijama na njih). 

U kom uzrastu se najčešće javljaju alergije i kako izgledaju prvi simptomi kod dece?  

Obično se alergije ne javljaju kod beba već kasnije, oko druge godine života. Prvi simtomi mogu biti: minimalno curenje nosa, suzne oči ili crvenilo na koži, kada dete dođe u kontakt sa određenom vrstom hrane.


Foto: Shutterstock

Da li alergije mogu da se leče i na koji način?

Alergije mogu da se leče na različite načine, u zavisnosti šta je uzrok njihovog nastanka.

Alopatska (zapadna medicina) koristi farmaceutske preparate koji leče simptome: stvaraju veštačko "normalno stanje" u smislu da ne osećamo simptome alergija, ali se u našem telu i dalje odvija alergijski proces. Takođe, postoje vakcine protiv alergena koji nas iritiraju čiji je smisao da osnaže imunitet da se izbori sa alergenima i izleči. Ideja je dobra i često se dođe do uspešnih rezultata, međutim ove "alergijske vakcine" mogu sadržati dosta metala (aluminijuma, na primer, ili žive), koji mogu negativno uticati na naše zdravlje.

Druge metode lečenja: akupunktura, jačanje creva i crevne barijere prirodnim preparatima, energetska medicina itd. Takođe, u Americi postoji NAET terapija koja prirodnim i neinvazivnim putem dovodi do desenzitizacije (smanjenje negativne reakcije) organizma na alergene, pogotovo iz hrane.

Da li postoje neke opšte preporuke za zaštitu od alergija i ublažavanje simptoma?

Obično preporučujem da se počne sa hoemopatskim lekovima za alergije.

Apis i Histaminum su dva homeopatska leka koja koristim da stabilizujem imuni sistem da ne reaguje na alergene. Takođe preporučujem da se izbaci hrana koja može jako često imati inflamatorno dejstvo na naš organizam (upalni proces može da rasplamsa alergije). Najčešće su to: sve vrste šećera i procesovane hrane, mlečni proizodi i gluten.