- Ono što dečaci nauče u detinjstvu kada su u pitanju emocije i njihovo pokazivanje, može da bude presudno za njihovu emocionalnu zrelost u odraslom dobu.
- Da bi izrasli u emocionalno zrele muškarce, važno je da u detinjstvu nauče da je OK da pokažu emocije, da plaču...
Odgajanje dečaka koji će izrasti u emocionalno zrelog muškarca počinje mnogo pre nego što postane tinejdžer. Još u najranijem detinjstvu deca uče šta je prihvatljivo kada su u pitanju osećanja – da li smeju da zaplaču, pokažu nežnost, kažu da su povređena ili priznaju da su pogrešila.
Emocionalna zrelost podrazumeva sposobnost da prepoznamo svoja osećanja, razumemo ih i izrazimo na zdrav način. Dečaci koji tokom odrastanja usvoje nekoliko važnih lekcija imaju dobre osnove da kasnije postanu muškarci koji umeju da brinu o sebi, ali i da grade zdrave odnose sa drugima.
1. Pokazivanje radosti je potpuno u redu
Dečaci se još odmalena mogu susresti sa porukom da "pravi muškarci" ne pokazuju previše emocija. To se može odnositi čak i na sreću – od uzdržanog osmeha za fotografiju do sputavanja smeha kada im je nešto zaista smešno.
Međutim, slobodno izražavanje radosti važan je deo emocionalnog razvoja.
Kada roditelji dečacima dozvole da se smeju glasno, raduju i pokažu koliko su srećni, uče ih da nema potrebe da kriju ono što osećaju zbog tuđeg mišljenja.
Muškarac koji je ovo naučio kao dete neće se stideti svoje sreće. Umeće da uživa u lepim trenucima i da svoju radost podeli sa ljudima oko sebe.
2. Važno je suprotstaviti se nepravdi
Deca se tokom odrastanja susreću sa različitim oblicima nepravde – od zadirkivanja i vršnjačkog nasilja do situacija u kojima neko nije fer tretiran.
Zato je važno da dečaci nauče da primete kada se prema nekome postupa nepravedno i da, kada je to moguće i bezbedno, reaguju.
Empatija nije samo razumevanje tuđih osećanja. Ona podrazumeva i spremnost da nešto uradimo kada vidimo da je drugome teško.
Naravno, cilj nije da dete samo rešava sve probleme oko sebe. Ali dečak koji nauči da se zauzme za druge može odrasti u muškarca koji je spreman da bude oslonac ljudima oko sebe i da brine o njihovoj sigurnosti.
3. Poštovanje prema drugima, posebno prema devojčicama i ženama
Dečaci mogu vrlo rano da usvoje ideju da je pokazivanje emocija "žensko" ili da moraju da budu dominantniji, jači i glasniji od drugih kako bi dokazali svoju muškost.
Zato je važno da odrastaju uz poruku da snaga nema nikakve veze sa potiskivanjem emocija ili omalovažavanjem drugih.
Učenje ličnih granica, poštovanja i aktivnog slušanja pomaže deci da razviju zdrave odnose.
Dečak koji nauči da poštuje tuđe "ne", da sluša sagovornika i da ne omalovažava tuđa osećanja imaće bolje osnove za izgradnju kvalitetnih odnosa kada odraste.
Posebno je važno da nauči da različit način izražavanja emocija ne znači da je neko slabiji ili manje vredan.
4. Preuzimanje odgovornosti za svoje postupke
Jedna od važnih lekcija emocionalne zrelosti jeste sposobnost da priznamo kada smo nekoga povredili.
To ne znači da dete mora da prihvati krivicu za sve što se dogodilo. Ali treba da nauči da zastane i razmisli: "Kako je moje ponašanje uticalo na drugu osobu?"
Emocionalno zreo muškarac može da shvati da je nekoga povredio čak i kada mu to nije bila namera. Ne mora uvek da razume zašto se druga osoba oseća loše da bi njena osećanja shvatio ozbiljno.
Zato je važno da dečaci nauče da kažu: "Pogrešio sam", "Žao mi je" i "Razumem da sam te povredio".
To nisu znaci slabosti, već odgovornosti.
5. Nežnost i privrženost nisu znak slabosti
Dečaci treba da nauče da je potpuno u redu zagrliti nekoga, reći "volim te", pokazati zahvalnost ili otvoreno reći nekome koliko im znači.
Svest o sopstvenim osećanjima je važna, ali nije dovoljna. Jednako je važno umeti da ih pokažemo ljudima do kojih nam je stalo.
Ako dečak odrasta sa porukom da je nežnost znak slabosti, može naučiti da svoje emocije skriva. Ako, međutim, dobije podršku da ih slobodno pokazuje, imaće više prostora da razvije emocionalnu bliskost sa drugima.
Muškarac koji ume da pokaže privrženost neće biti manje snažan. Naprotiv, biće sposoban da gradi dublje i zdravije odnose.
6. Kako se nosi sa teškim osećanjima
Dečacima se još uvek ponekad šalje poruka da ne treba da plaču, već da "budu jaki" ili da tugu i povređenost sakriju iza ljutnje. Takav pristup ne pomaže detetu da nauči šta da radi sa teškim emocijama. Samo ga uči da ih potiskuje.
Dečak treba da zna da je plakanje dozvoljeno, da sme da kaže da je tužan, uplašen ili povređen i da može da razgovara o onome što ga muči.
Naravno, to ne znači da je svako ponašanje prihvatljivo samo zato što je posledica snažne emocije. Dete može biti ljuto, ali ne sme da povređuje druge. Može biti tužno, ali treba da nauči da potraži podršku kada mu je potrebna.
Najvažnije je da razume da emocije nisu nešto čega treba da se stidi.
Dečak ne mora da bude "jak" tako što će sakriti ono što oseća
Emocionalna zrelost ne znači da dete nikada nije ljuto, tužno, uplašeno ili povređeno. Naprotiv, znači da vremenom uči da prepozna ta osećanja i da pronađe zdrav način da se sa njima izbori.
Zato dečacima ne treba poručivati da budu manje emotivni. Treba ih učiti da svoje emocije razumeju, izraze i kontrolišu na način koji ne povređuje ni njih ni druge.
Jer dečak koji zna da sme da zaplače, da kaže "pogrešio sam", da pokaže nežnost, zauzme se za drugoga i otvoreno kaže kako se oseća ne postaje slabiji.
On uči šta zapravo znači biti emocionalno snažan.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Index/Yumama