- Tinejdžeri u proseku provode oko pet sati na društvenim mrežama, a i mlađa deca sve više koriste telefone i druge uređaje.
- Vreme koje se provodi uz ekran nije jedini znak zavisnosti od ekrana, već na to ukazuje i kako se dete ponaša kada mu uređaji nisu dostupni.
Priča o tome koliko deca i tinejdžeri koriste telefone, tablete, računare i televizore više nije nova. Ipak, stručnjaci upozoravaju da roditelji ne bi trebalo da zanemare način na koji njihova deca koriste tehnologiju. Posebno je važno obratiti pažnju na to da li dete samo provodi mnogo vremena pred ekranom ili razvija problematičan odnos prema njemu.
Prema Galupovom istraživanju iz 2023. godine, tinejdžeri u proseku provode gotovo pet sati dnevno na društvenim mrežama. Istraživanja ukazuju i na to da učestalo proveravanje društvenih mreža u ranoj adolescenciji može uticati na način na koji mozak reaguje na nagrade i kazne.
Ni mlađa deca nisu izuzetak. Sve više njih koristi pametne telefone i druge uređaje, zbog čega stručnjaci savetuju roditeljima da pažnju ne usmeravaju samo na broj sati pred ekranom, već i na ponašanje deteta kada mu ekran nije dostupan.
Šta je zavisnost od ekrana?
Stručnjaci je opisuju kao situaciju u kojoj dete redovno bira vreme pred ekranom umesto druženja, igre i drugih aktivnosti, a pritom ima utisak da ne može da prestane.
Problem nije samo u telefonu ili tabletu. Ekrani mogu da podstaknu sistem nagrađivanja u mozgu, posebno kada je reč o društvenim mrežama, lajkovima, porukama i drugim sadržajima koji pružaju trenutni osećaj zadovoljstva.
Kod dece i tinejdžera problem može biti još izraženiji jer oni često nisu dovoljno zreli da sami prepoznaju kada njihovo ponašanje postaje problem.
10 znakova da je dete zavisno od ekrana
Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete:
- bira telefon, igrice ili društvene mreže umesto druženja sa porodicom i prijateljima;
- postaje nervozno, ljutito ili agresivno kada mu se ograniči vreme pred ekranom;
- koristi telefon ili tablet kako bi se smirilo svaki put kada je uznemireno, tužno ili mu je dosadno;
- počinje da izbegava školu ili druge svakodnevne obaveze;
- pokazuje znake anksioznosti, tuge ili povlačenja;
- menja navike vezane za spavanje, fizičku aktivnost ili svakodnevno funkcionisanje;
- gubi interesovanje za sport, igru, hobije i druge aktivnosti koje je ranije volelo;
- izbegava druženja, rođendane, izlete, prespavavanja kod prijatelja ili druge događaje;
- sve teže prekida korišćenje uređaja;
- traži sve više vremena pred ekranom da bi bilo zadovoljno.
Kod mlađe dece posebno su izraženi opsednutost uređajem, frustracija kada ne mogu da ga koriste i gubitak interesovanja za igru bez ekrana.
Šta se događa kada pokušate da ograničite ekran?
Ako dete već razvija problematičan odnos prema telefonu ili društvenim mrežama, smanjenje vremena pred ekranom može biti praćeno neprijatnim reakcijama.
One mogu uključivati:
- nervozu i razdražljivost;
- nemir;
- dosadu;
- strah da će nešto propustiti;
- stalnu potrebu da proverava telefon;
- promene raspoloženja;
- probleme sa spavanjem;
- glavobolju.
Neki tinejdžeri čak razvijaju takozvani "fantomski telefon" – imaju potrebu da proveravaju džep u potrazi za telefonom čak i kada znaju da ga tamo nema.
Dobra vest je da ove reakcije uglavnom ne traju dugo. Kada se napravi pauza od društvenih mreža i ekrana, stručnjaci primećuju poboljšanje sna i energije, manje simptoma anksioznosti i depresivnosti, više kreativnosti i veću želju za druženjem.
Evo kako roditelji mogu da pomognu:
Dogovorite pravila zajedno
Umesto jednostavne zabrane, razgovarajte sa detetom i zajedno napravite jasna i realna pravila.
Dogovorite kada se telefon ili tablet koristi, a kada se odlaže. Na primer, možete uvesti pravilo da za vreme obroka svi telefoni budu van domašaja.
Nije neophodno sve promeniti preko noći. Postepeno smanjivanje vremena pred ekranom često je realniji pristup.
Pokažite detetu da postoji zabava i bez telefona
Šetnja, odlazak u park, sport, biblioteka, izlet, vožnja bicikla, društvene igre ili jednostavno vreme provedeno sa porodicom mogu pomoći detetu da ponovo otkrije aktivnosti koje nisu povezane sa ekranom.
Važno je da takve aktivnosti ne predstavljate kao kaznu. Cilj nije da dete pomisli da je život bez telefona dosadan, već da shvati koliko toga može da radi i bez njega.
Ne plašite se dosade
Dosada nije neprijatelj detinjstva. Naprotiv, vreme bez unapred organizovanih aktivnosti i bez ekrana može podstaći kreativnost, samostalnost, rešavanje problema i emocionalnu otpornost.
Zato nije potrebno detetu svakog trenutka nuditi novu zanimaciju. Ponekad je sasvim u redu da mu bude dosadno.
Budite primer
Ovo može biti jedan od najtežih koraka. Deca primećuju kada roditelji tokom razgovora neprestano proveravaju telefon, odgovaraju na poslovne poruke ili uzimaju uređaj čim nastane trenutak tišine.
Ako želite zdrave navike za dete, pokušajte da ih i sami primenjujete. Odredite periode kada su telefoni sklonjeni i kada je pažnja usmerena na porodicu.
Potražite pomoć ako je potrebno
Ako dete pokazuje izražene promene raspoloženja, probleme sa spavanjem, povlači se iz društva ili ne uspeva da funkcioniše bez ekrana, nije potrebno da roditelji sami rešavaju problem.
Razgovor sa pedijatrom, psihologom ili psihoterapeutom može pomoći da se utvrdi šta se zapravo događa i kako detetu pružiti odgovarajuću podršku.
Najvažnije je zapamtiti: cilj nije potpuno izbacivanje tehnologije iz detetovog života. Cilj je da ekran bude alat i deo svakodnevice, a ne nešto što upravlja detetovim raspoloženjem, odnosima i vremenom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: