ODLEPI SE OD TOG EKRANA, IDI NAPOLJE I IGRAJ SE: Prepoznajte na vreme da li vam je dete zavisno od telefona, kompjutera

Sa uređajima bukvalno svuda, kontrolisanje detetovog vremena ispred ekrana može biti vrlo teško. Kako možete da kontrolišete vreme koje vaša deca provode za kompjuterom, tabletom, na mobilnom telefonu? Kako ćete znati da li ste vi ili vaša deca zavisni od ekrana ili video igrica?

• Gojaznošću
• Lošim snom ili nesanicom
• Problemi u ponašanju, uključujući impulsivne radnje
• Gubitak socijalnih veština
• Nasilje
• Manje vremena za igru
• Naprezanje očiju
• Problemi sa vratom i leđima
• Anksioznost
• Depresija
• Poteškoće sa poslom ili školom

Vreme ispred ekrana može biti jako privlačno za ljude svih uzrasta. To je zato što mozak obrađuje i reaguje na senzorni unos kao da im se to zaista dešava. Na primer, mnogi ljudi su plakali, smejali se ili se preplašili dok su gledali film. Isti tip angažovanja je moguć kada osoba igra video igricu.

Dok igra video igrice, mozak osobe obrađuje scenario kao da je stvaran, tvrde na Mejo klinici. Ako igra prikazuje opasnu ili nasilnu situaciju, telo igrača reaguje u skladu sa tim. Ovaj „bori se ili beži odgovor“ na tu uočenu opasnost pokreće se izlaganjem intenzivnoj stimulaciji i nasilju u igri. Prekomerna upotreba video igrica može dovesti do toga da mozak bude u stalnom stanju hiperpobuđenosti.

Hiperpobuđenosti izgleda drugačije za svaku osobu. To može uključivati poteškoće sa obraćanjem pažnje, upravljanjem emocijama, kontrolom impulsa, praćenjem uputstava i tolerisanjem frustracija. Neki odrasli ili deca se bore sa izražavanjem saosećanja i kreativnosti i imaju smanjen interes za učenje. To može dovesti do nedostatka empatije prema drugima, što može dovesti do nasilja. Takođe, deca koja se oslanjaju na ekrane i društvene medije u interakciji sa drugima obično se osećaju usamljenije od dece koja komuniciraju lično.

Hronična hiperpobuđenost može imati i fizičke simptome, kao što su smanjena imunološka funkcija, razdražljivost, nervozna osećanja, depresija i nestabilan nivo šećera u krvi.

Kod dece, neki mogu razviti želju za slatkišima dok igraju video igrice. U kombinaciji sa sedećom prirodom igranja, ishrana i težina dece takođe mogu biti jako pogođeni. Ponekad će deca čak izbegavati da zaustave igru da bi otišla u toalet, što može dovesti do problema sa zdravljem.

Kako igranje može postati zavisnost?

Deca koji su zaokupljeni vremenom ispred ekrana ili video igricama dok ignorišu druge normalne aktivnosti mogli bi biti blizu zavisnosti.

Pa zašto se to dešava? Centar za nagrađivanje u mozgu oslobađa dopamin kao odgovor na prijatno iskustvo ili hiperuzbuđenje. Ako osoba doživi hiperuzbuđenje dok igra video igrice, mozak povezuje aktivnost sa dopaminom. Osoba razvija snažan nagon da traži isto zadovoljstvo iznova i iznova.

Dopamin je moćan neurotransmiter u mozgu. Pomaže u održavanju interesovanja i pažnje ljudi, zbog čega je ljudima teško da se otrgnu od situacije ili ponašanja. Takođe on se samopojačava. Što više puta ljudi iskuse takvo ponašanje, više se dopamina oslobađa i više su željni da se vrate takvom ponašanju.

Više o iskustvu mame deteta koje imalo zavisnosti od video igrica čitajte u tekstu: MOJ SIN MOŽE DA IGRA IGRICE 50H NEDELJNO, TO MU JE NAGRADA

Simptomi zavisnosti upotrebe ekrana ili video igrica

Slično kao kod duvana, alkohola ili droge, vreme ispred ekrana ili video igrice mogu postati zavisnost ako šteti zdravlju deteta i odnosima, a ni vi ni dete, ne možete da je kontrolišete.

Neki simptomi mogu uključivati:

• Imaju intenzivne potrebe za upotrebom ekrana ili za igranjem video igrica, a ovi nagoni blokiraju druge misli
• Smanjivanje društvenih ili rekreativnih aktivnosti zbog preferiranja vremena ispred ekrana ili video igrica
• Nastavlja da igra video igrice ili učestvujete u vremenu ispred ekrana, iako zna da to izaziva probleme -, kao što je loš učinak u
• školi, prepuštanje obaveza u kući i porodici
• Pokazivanje znakova razdražljivosti, anksioznosti ili besa kada je primoran da prestane da igra, čak i na kratak vremenski period
• Laganje drugima o obimu upotrebe
• Vremenom je potrebno sve više vremena ispred ekrana da bi dobio isti nivo uživanja
• Zanemarivanje izgleda, uključujući nedostatak interesovanja za negu ili odeću

Šta možete da uradite?

Nisu sva deca ista kada su ekrani i tehnologija u pitanju. Neka deca mogu da se samoregulišu i mogu čak da spuste ekrane kako bi izašla napolje, a da ih vi ne podsećate. Druga deca postaju primetno anksioznija i brže gube živce kada provode mnogo vremena pred ekranima. Moraćete da odlučite koliko medija da dozvolite svom detetu da koristi svakog dana i šta je prikladno.

Razmislite o primeni istih pravila na stvarno i virtuelno okruženje vašeg deteta. U oba slučaja, igrajte se sa svojim detetom, učite dobroti, budite uključeni i znajte ko su prijatelji vašeg deteta i šta vaše dete radi sa njima i onlajn. Takođe, imajte na umu da je kvalitet medija kojima je vaše dete izloženo važniji od vrste tehnologije ili vremena provedenog koristeći je. Podstaknite aktivno vreme ispred ekrana umesto pasivnog.

Aktivno vreme ispred ekrana je kada komunicirate sa drugim ljudima koje poznajete ili kada ste kognitivno ili fizički angažovani. Na primer, igrajte obrazovne igre ili igre koje zahtevaju od igrača da zajedno nešto naprave. Druge opcije su igre fitnes tipa koje zahtevaju kretanje tokom igranja. Pasivno vreme ispred ekrana uključuje gledanje ekrana sa minimalnim kognitivnim angažovanjem, kao što je skrolovanje kroz društvene mreže, gledanje onlajn video zapisa ili igranje jednostavnih igrica.

Postavite razumna ograničenja za detetovo vreme ispred ekrana i tipove video igara, posebno ako detetovo korišćenje ekrana ometa uključivanje u druge aktivnosti.

Razmotrite ove savete:

Pratite smernice za vreme ispred ekrana, kao što su one koje predlaže Američka akademija za pedijatriju.

Model zdravog korišćenja ekrana i video igrica.

• Razmislite o isključenju sa interneta, kada prvi put dođete kući iz škole ili s posla, za večerom i dok vozite.
• Modelirajte druge metode opuštanja i zabave, kao što su šetnja, igranje društvenih igara, plesna zabava ili čitanje knjige.
• Podstičite ravnotežu između vremena ispred ekrana i aktivnosti koje zahtevaju lične društvene interakcije, kao što su porodične aktivnosti ili vannastavne aktivnosti.
• Kreirajte vreme bez ekrana, na primer tokom obroka, ujutru i pre spavanja.
• Razmislite o korišćenju aplikacija koje kontrolišu koliko vremena vaše dete može da koristi uređaj.
• Držite ekrane podalje od spavaćih soba.
• Zahtevajte da se svi uređaji pune noću, van spavaćih soba.
• Saznajte više o kategorijama ocenjivanja igara i dozvolite svojoj deci samo da igraju video igrice koje odgovaraju njihovom uzrastu.
• Ako ste zabrinuti zbog toga što dete ili voljena osoba koristi vreme ispred ekrana, konsultovanje specijaliste za ponašanje ili zavisnosti može vam pomoći da odredite opcije lečenja.

(Yumama)

BONUS VIDEO