- Deca više uče iz ponašanja roditelja nego iz njihovih reči.
- Roditelji često nisu ni svesni da deca od njih usvajaju tri stvari u ponašanju.
Mi, roditelji, prve smo i najvažnije osobe u životu deteta. Trudimo se da im usadimo sve što treba da znaju, dajemo sve od sebe da nauče ono što im je bitno i što mi mislimo da je bitno za njih i život pred njima. Iako često mislimo da im moramo reći ono što želimo da nauče i zapamte, oni mnogo bolje uče iz onog što mi radimo i kako se u određenim situacijama ponašamo. Neke stvari su nam logične, ipak, pa tako znamo da će većina dece posmatrajući roditelja koji psuje, s vremenom početi da psuje, ma koliko mu govorili da to nije lepo. Ali, postoje i one skrivene poruke koje prenosimo, a nismo ih ni svesni.
Evo koje tri stvari deca uče od nas, a mi odrasli to retko primećujemo:
1. Koliko lako ili teško ostajemo smireni
Ako smo kao osobe i kao roditelji neuravnoteženi i lako planemo i gubimo mir, naša deca će to prepoznati i preslikati u svoje ponašanje. Kada ne zadovoljavamo svoje potrebe, nemamo mnogo toga da damo drugima. Kada smo umorni i nemamo energije, mnogo je teže nositi se sa ispadima svoje dece. Važno je da budemo blagi prema sebi kad nismo "savršeni", kad grešimo ili ne možemo sve da držimo pod kontrolom. Oprostite sebi što vičete i radite sve upravo suprotno od onoga što znate da treba. Dajte sve od sebe. Deca mogu u nama da izazovu nerešene emocije, i time učine da se osećamo povređeno i frustrirano. Prigrlite delove sebe koji još uvek bole. Priznajte i prihvatite sopstvena osećanja iz ili o svojoj prošlosti bez osuđivanja i dajte tom detetu u sebi svu ljubav i potvrdu koju nikada nije dobilo. Vežbajte izbegavanje panike. Ako dete
doživljava snažnu emociju, to ga neće ubiti. Vaša smirenost će mu pokazati put kroz ono što oseća.
2. Koliko su razumna vaša očekivanja
Kod malog deteta, ispadi besa nastaju kao rezultat nakupljenog stresa dok se nose sa svim stimulansima. Čak i kad deca već mogu da verbalizuju svoje potrebe, njihov mozak još uvek nije u stanju da verbalizuje snažne emocije. Ispad besa je način na koji se telo vraća u ravnotežu. Zato se napadi besa obično javljaju kada su deca umorna ili u vrlo užurbanim društvenim okruženjima. Važno je imati na umu da deca to ne mogu da kontrolišu i ne uživaju u tome. Njihov ispad je obično poruka, signal, vapaj za pomoć. Kako se detetov mozak razvija, ono postaje sposobnije da verbalizuje svoje emocije i potrebe. Dakle, ako krenemo sa spoznajom da dvogodišnjak nije loš ili bezobrazan, već da istražuje svet, onda stvari vidimo iz druge perspektive. Ta empatija menja sve.
3. Koliko komuniciramo s njima
Da, dete možete da prisilite na poslušnost i slomite mu volju, a onda to nazovete poštovanjem, ali to nije put kojim želite da idete. Povezanost i ljubav su ono što je najvažnije, pa pre nego što počnete da ispravljate, povežite se sa detetom. Najbolji način za to je da uspostavite kontakt očima i duboko udahnete pre nego što započnete komunikaciju. Kada vičemo, to ne radimo, nego samo želimo da se "izduvamo", da izbacimo ljutnju iz sebe. Tada ispašta dete. Nežna i kvalitetna komunikacija čini čuda. Pokušajte ovako: "Razumem da si umoran/a. Treba li ti zagrljaj i poljubac?" "Volim te, ali odgovor je ne." "Razumem da si uzrujan/a jer si umoran/a, ali takvo ponašanje nije prihvatljivo." "Volim te i verujem da možemo da pronađemo rešenje puno poštovanja." Ako se sa napadima besa nosite na ovaj način, to će pozitivno i snažno uticati na vaše dete.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/YuMama